Najnovija istraživanja pokazuju da opasnu granicu predstavlja globano otopljavnaje od 1,5 C, koje bi moglo dovesti do velikog topljenja ledenih masa, što bi izazvalo dramatične posledice.

Studija sprovedena u sibirskim pećinama sa trajno smrznutim tlom (permafrost) pokazale su da bi globalno otopljavanje od samo 1,5 stepena celzijusovih u atmosferu oslobodilo bilione tona metana i ugljen dioksida – gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i otrovni su za ljude i životinje.

Povećanje nivoa CO2 na nivo dvostruko veći od sadašnjeg bi, sa svoje strane, ubrzalo dalje globalno otopljavanje, dok bi infrastrukture izgrađene na permafrostu širom sveta doživele kolaps.

Najnovije studije UN, pritom, pokazuju da je globalna temeratura već narasla za 0,7 stepeni, a sporazum o klimi trenutno obavezuje vlade da ne dopuste povećanje globalne temperature veće od 2C. Jer, postoji bojazan da bi iznad te granice došlo do klimatskih promena koje bi izmakle svakoj kontroli.

Najnovija sitraživanja pokazuju, međutim, da opasnu granicu predstavlja možda već globano otopljavnaje od 1,5 C, koje bi moglo dovesti do velikog topljenja ledenih masa čak i severnije od 60 stepeni geografske širine.

Šta je permafrost?

Permafrost prekriva oko 24 odsto površine u severnoj hemisferi, a njegovo topljenje bi ozbiljno ugrozilo postrojenja za snabdevanje prirodnim gasom, dalekovode, puteve, pruge i gradove u ovom regionu, uglavnom izgrađene na trajno smrznutom tlu, što bi imalo ogromne ekonomske implikacije.

Prema izveštaju ekološkog programa UN (UNEP) od decembra prošle godine, parmafrost je u nekim oblastima već počeo da se topi, a do 2100. bi mogao da oslobodi 43 do 135 milijadi tona CO2.

 

Izvor: smedia.rs