"Zvuci koje proizvode ptice predstavljaju najbližu analogiju ljudskom jeziku", pisao je Charles Darwin u svom delu "The Descent of Man", a naučnici sa MIT-a sada tvrde da je Darwin bio na pravom putu. Smatraju da je ljudski govor nastao iz pesme ptica i informativnog izražavanja primećenog kod mnogih životinjskih vrsta, piše Daily Mail.
"Ova slučajna kombinacija aktivirala je ljudski govor", smatra Shigeru Miyagawa, profesor lingvistike na MIT-ovom Odseku za lingvistiku i filozofiju.
Miyagawa smatra da postoje dva sloja u svim ljudskim jezicima: izražajni sloj koji uključuje promenjivu organizaciju rečenica, i leksički koji se odnosi na samu srž sadržaja u rečenici.
Na osnovu analize životinjske komunikacije, Miyagawa smatra da cvrkutanje ptica najviše podseća na izražajni sloj ljudskih rečenica. Kratke audioporuke primata, sa druge strane, predstavljaju leksički sloj.
U jednom trenutku, pre 50-80 hiljada godina, ljudi su spojili ova dva tipa izražavanja u jedinstvenu jezičku formu.
Ovakve adaptacije postojećih struktura poznate su prirodnoj istoriji, primetio je profesor Robert Berwick, također sa MIT-a.
"Kada nešto novo evoluira, vrlo često je izgrađeno od starih delova. To smo toliko puta videli tokom evolucije. Stare strukture mogu samo malo da se promene, ali to im omogućava nove drastične funkcije", tvrdi Berwick.
Kako bi se objasnila razlika između leksičkog i izražajnog sloja može se koristiti rečenica: "Todd je video kondora". Vrlo lako se mogu stvoriti brojne varijacije ove rečenice, poput: "Da li je Todd video kondora?".
Ovo premeštanje elemenata dešava se u izražajnom sloju i omogućava nam da dodamo kompleksnost i postavimo pitanje. Međutim, leksički deo ostaje isti, budući da uključuje iste osnovne elemente: subjekat, predikat i objekat.
Ptice nemaju leksičku podlogu. Umesto toga, one pevaju naučene melodije – cela pesma ima jedno značenje, bilo da je u pitanju poziv na parenje, odbrana teritorije ili nešto treće.
Ljudi, sudeći prema istraživačima, kombinuju ova dva sistema. Možemo komunicirati samo putem ključnih informacija, poput primata, ali takođe, posedujemo i melodički kapacitet i sposobnost da kombinujemo delove našeg jezika.
Upravo ta sposobnost omogućila nam je da generišemo naizgled beskrajan niz značenja u našim jezicima.
Istraživači, poput Darwina, takođe smatraju da su ljudi prvo imali sposobnost da pevaju, a zatim su integrisali specifične leksičke elemente u te pesme.
Izvor: klix.ba