Naučnici su morali pronaći način da hemikalije budu sigurne i da se ispusti kad to bude potrebno. To su učinili pakovanjem hemikalija u sićušne kapsule.

Beton je vrlo koristan materijal, no ima jedan veliki nedostatak – puno je neotporniji na vremenske neprilike od kamena, koji često zamjenjuje. So i led često pretvaraju mikroskopske pukotine u velike rupe u kojima se potom lako nakuplja voda. No, Chan-Moon Chung sa južnokorejskog Univerziteta Yonsei smislio je rešenje – beton koji se sam "leči", piše Economist.

Slično rešenje 2009. su godine osmislili stručnjaci sa Tehnološkog univerziteta Delft iz Holandije, koji su pokazali da je u beton pre izlivanja moguće smešati posebne bakterije koje ispuštaju hemikalije za zatvaranje pukotina. Međutim, te bakterije čuvaju beton zdravim samo dok su žive, a to je tek oko godinu dana.

Chungovo rešenje više je orijentisano na hemikalije. On i njegove kolege putem laboratorijskih  testova su shvatili da mešanjem metakriloksipropilom prekinutog polidimetilsiloksana i benzoinskog izobutila u prisustvu sunčeve svetlosti nastaje zaštitni vodootporni polimer koji se hvata za beton. Međutim, trebalo je pronaći rešenje da se osigura da te hemikalije budu sigurne i da se ispusti tek kad bude potrebno.

Južnokorejski naučnici to su učinili pakovanjem hemikalija u sićušne kapsule od uree i formaldehida. Testiranje je pokazalo da betonski blokovi sa kapsulama upijaju manje vode – u 24 sata obični je beton upio 11,3 grama vode, beton sa polimerom bez kapsula 3,9 grama, a beton sa kapsulama samo 0,4 grama.

 

Izvor: 24sata.hr