Hemijske supstance koje mogu biti okidači za impulsivno jedenje jednake su kod muva i ljudi.

Novo istraživanje sa Univerziteta Georgia otkrilo je kod insekata nove moždane puteve povezane sa jedenjem radi zadovoljstva. Ovo otkriće baca novo svetlo na neurone impulsivnog jedenja u ljudskom mozgu.

''Znamo da insekti jedu više kada su gladni, postaju agresivni i u stanju su napraviti znatno više ne bi li došli do hrane'', kaže Ping Shen, vanredni profesor ćelijske biologije na Univerzitetu  Georgia (inače profesor na Franklin College of Arts and Sciences). ''Malo se zna o onoj drugoj strani – potrebom za hranjenjem radi zadovoljstva – kada životinja nije toliko gladna, no ipak oseti snažno uzbuđenje kada se nađe u prisustvu ukusne hrane.

''Činjenica da kod jedne relativno male životinje kao što je larva muve dolazi do takvog impulsivnog nagona za hranjenjem kao oblikom samopovlađivanja, bilo je pravo iznenađenje''.

Istraživački tim predvođen Shenom, koji je ujedno i član Biomedical and Health Sciences Instituta, otkrio je kako se dovođenjem prethodno nahranjenih larvi voćne mušice (lat. Drosophia melanogaster) u okruženje privlačnih aroma u njima aktivira nagli poriv za jedenjem hrane bogate šećerom. Rezultati, objavljeni u časopisu Cell Press, sugerišu kako je jedenje radi zadovoljstva davno urođeno ponašanje te kako se ovakve larve mogu koristiti u proučavanju neurobiologije i evolucije olfaktornih ugađajućih impulsa.

Kako bi testirao tu teoriju kod muva, Shen je dobro nahranjene larve dovodio u aromatizovano okružje. Svakoga bi puta rezultat bio takav da bi larve okružene primamljivim mirisima pojele oko 30 posto više hrane, no kada bi se larvama dao manje privlačan obrok, odbile bi jesti.

''One imaju očekivanja'', rekao je. ''Smanjimo li količinu šećera ispod određenog nivoa, više ne reaguju. Slično je i sa ljudima – probamo li naizgled predivan komad torte i shvatimo da je zapravo star i groznog ukusa, više nas neće zanimati''.

Shenov tim pokušao je detaljnije odrediti ovaj fenomen povezanosti uzbuđenja i očekivanja. Otkrili su kako su larve koje su bile izložene aromi ostajale pod uticajem impulsa oko 15 minuta.

''Nakon 15 minuta vratile bi se u normalno stanje. Uzbudimo se, ali ne možemo zauvek ostati uzbuđeni. Dakle, postoji i mehanizam 'za gašenje'', rekao je Shen.

Njegov rad sugeriše i kako su neuropeptidi, hemijske supstance koje mogu biti okidači za impulsivno jedenje, jednaki i kod muva i kod ljudi. ''Postoje snažni signali za samopovlađivanjem koji su evolucijski svojstveni i muvama i ljudima te utiču na njihovo dalje delovanje'', rekao je Shen. ''Sve dok su uključeni, životinja će jesti. U ovom primeru mozak je glup. Ne zna na koji je način aktiviran. Muva misli: 'Njušim nešto, želim to napraviti'. Ovakav oblik povezanosti ustalio se jako rano, verovatno i pre podele. Zato su nam zajednički''.

U slučaju muva, četiri su neurona zadužena za povezivanje signala iz olfaktornog centra do mozga kako bi se proizvelo delovanje. Svaki miris i receptor prevode signal malo drugačije. Ljudski okidači su očito mnogo složeniji, no Shen smatra kako je sama osnova mehanizma vrlo verovatno jednaka. Trenutno sa kolegama sarađuje na računarskom modelu kako bi se utvrdilo na koji se način ti mirisi tumače kao podražaji.

''Teško je biti na dijeti, pogotovo u okruženju tako privlačne hrane'', rekao je Shen. ''Vrlo je teško kontrolisati ovakve nagle porive. Razumemo li kako dolazi do impulsivnog jedenja, barem sa bihevioralnog aspekta možemo pronaći način kako to sprečiti. Možemo bolje prilagoditi naše ponašanje ili koristiti hemijske supstance kako bismo smanjili ovakve nagone".

 

Izvor: vidi.hr