Sekvenca genoma dobijena je iz kosti stopala teške samo 0,038 grama, a naučnici su bili u mogućnosti da sekvenciraju svaki položaj u genomu oko 50 puta. Kost je otkrivena u pećini Denisova u južnom Sibiru 2010. godine.

'Genom neandertalaca sada postoji u obliku preciznom poput genoma bilo koje osobe koja danas hoda ulicom', rekao je Svante Pääbo, genetičar koji je vodio istraživanje, e-mailom za Associated Press.

Richard G. Klein, paleoantropolog na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, rekao je da je ovo 'monumentalno postignuće za koje niko ne bi pomislio da je moguće pre deset ili možda čak i pre pet godina'.

Tim naučnika u Leipzigu već je uspeo odrediti koje je gene neandertalac nasledio od svoje majke, a koje od svog oca. Sada se nadaju da će uporediti novi genom kako sa onim od drugih neandertalaca, tako i sa genomom modernih ljudi i nekompletnim genomom Denisovansa – još jednom izumrlom ljudskom vrstom čiji je genom prethodno izvađen iz ostataka koji su se nalazili u istoj sibirskoj pećini.

Klein je rekao da takva poređenja genoma mogu pomoći naučnicima kako bi utvrdili šta našu vrstu čini jedinstvenom, te kako bi objasnili zašto je naša vrsta preživela, a druge nisu.

Pääbo je istaknuo da će ovo postignuće poboljšati naše znanje o genetskim promenama koje su se dogodile u genomima savremenih ljudi nakon što su se rastali sa svojim precima u obliku neandertalaca i Denisovansa.

Slika prikazuje stablo sa odnosom novootkrivenog genoma sa genomima neandertalaca iz Hrvatske, Nemačke i sa Kavkaza, kao i Denisovan genom dobiven iz kosti iskopane u pećini Denisova. Ona jasno prikazuje da je otkrivena osoba usko povezana sa drugim, od pre poznatim neandertalcima. Dakle, i neandertalci i Denisovansi su naseljavali ovu pećinu u južnom Sibiru, verovatno u različitim vremenima.

Međutim, ovo nije potpun genom neandertalca. Zapravo, danas još uvek ne postoji niti potpuno sekvencirani ljudski genom. Zbog velikog broja ponavljanja sekvenci taj podvig nemoguće je postići sa trenutnom generacijom tehnologije za sekvenciranje genoma.

 

Izvor: dnevnik.hr