Dok smo budni, naših pet čula neprestano prenose informacije i slike u mozak. No kad spavamo mozak bez ikakvog spoljnog uticaja čula stvara slike u sebi. Stoga je ono što u snovima vidimo i ono što u njima doživljavamo ponekad poput halucinacija pri kojima možemo kršiti i prirodne zakone. Šta je smisao tih snova?

Naš je mozak zapanjujuće kompleksan deo tela sa milijardama elemenata koji svake sekunde proizvode oko sto do dvesta ili trista signala. U jednom jedinom ljudskom mozgu postoji više elemenata nego što ima ljudi na Zemlji, piše Magazin. Neki istraživači procenjuju da on sadrži između 20 i više od 50 milijardi elemenata. Šta to radi mozak dok spavamo?

1. Ni jedan naučnik nije sasvim siguran zašto sanjamo, ali imaju vrlo zanimljive ideje

'To je deo medicine spavanja o kome najmanje znamo', kaže dr. Charles Bae, specijalista za san na Cleveland Clinic i dodaje: 'Ja mislim da snovi pomažu ljudima da obrađuju različite senzorne informacije koje dolaze tokom dana'. Neki ljudi govore da su tokom sna došli i do neke originalne ideje. To što nam rešenje nekad dođe u snu može ukazivati na to da se spavanje ne sastoji samo od 'pasivnog' sanjanja. Jedan deo sastoji se od razmišljanja.

U svojoj knjizi o Lyndonu Johnsonu, Doris Kearns Goodwin piše da je Johnson sanjao da ima moždani udar i da je paralizovan. Par meseci kasnije zbog toga je odlučio da se ne takmiči za mesto predsednika SAD-a. 'Svoju je odluku doneo u snu', kaže Myron Glucksman, autorka knjige Dreaming: An Opportunity for Change, psihijatar iz New York Cityja. 'Snovi su poput internih dnevnika. To su noćni komentari vašeg života', dodala je.

2. Sanjate cele noći, a ne samo tokom REM faze sna

Zaboravite što ste čuli da se snovi javljaju samo tokom REM faze spavanja. No, snovi tokom REM faze su češći u drugoj polovini noći i imaju tendenciju biti upečatljiviji i nerealniji. 'Ako sanjate da ste skočili iz aviona, a videli ste rakete oko vas, to je gotovo sigurno san iz REM faze spavanja', kaže Jerry Siegel, profesor psihijatrije i rukovodilac Centra za istraživanje spavanja na UCLA. Snovi tokom prvih tri (od četiri) faza spavanja mogu se činiti uobičajenijima.

3. Sna se sećate ako se probudite usred njega

'Da li ćete zapamtiti san prvenstveno zavisi od toga hoćete li se probuditi dok sanjate', kaže Mark Mahowald, profesor neurologije na University of Minnesota Medical School i gostujući profesor psihijatrije i bihevioralnih medicine na Univerzitetu Stanford. 'Ako se ne probudite tokom sna, sećanje je otišlo. Mi brišemo sećanje dok spavamo', zaključio je.

4. Začinjena hrana može podstaknuti da se sećate snova i imate noćne more.

'Začinjen obrok povećava mogućnost da ćete se probuditi u snu', kaže Mahowald. 'Kako bi se prisetili sna, morate biti budni, barem nekoliko minuta. Naime, mozak nije u stanju prebaciti ih iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje dok spavamo, kaže psiholog Lisa Medalie, bihevioralni stručnjak za san na Univerzitetu u Chicagu.

5. Vi možete promeniti ružne snove

Mnogi terapeuti veruju da je moguće 'montirati' noćnu moru. 'Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja, na primer, može naučiti prepoznati kad sanjaju i reći, 'To je samo san, kaže naučnica Ursula Voss, profesorica psihologije na Univerzitetu u Frankfurtu. Jedan od njenih pacijenata je došao sa idejom da spava sa narukvicoma. Ako narukvica nije u snu, zna da je u pitanju san. Moraju shvatiti da se odvija nešto bizarno, a zatim pokušati promeniti odvijanje radnje.

Shelby Harris, direktor odseka za behavioralnu medicinu sna na Montefiore Medical Center u New York Cityju sa svojim pacijentima koristi posebnu tehniku. Dok su budni trebaju jasno zamisliti novi scenario ako san krene po zlu. 'Jedan pacijent je stalno sanjao da je opkoljen morskim psima. Naučio je da tokom sna promeni sve morske pse u delfine. Napisali smo novi scenario,' objasnila je.

6. Dok spavate i sanjate mozak naporno radi

'REM faza sna nije vreme kad se mozak odmara' kaže dr. Mahowald i nastavlja: 'Tokom snova mozak prima jaku stimulaciju i to stvara san. A zatim je na mozgu da napravi neki smisao iz prezentiranog. Dok smo budni pred nama su slike spoljnog sveta. Kad spavamo, pred nama su snovi. Mozak pokušava uvesti neki smisao o svim primljenim signalima. Na osnovu svih tih audiovizuelnih stimulanasa mozak stvara snove.' Dakle, pogrešno je misliti da se u mozgu za vreme spavanja odvija niski stepen aktivnosti. Utvrđeno je da je mozak u snovima aktivniji nego u nekim stanjima budnosti, osim nekih neurona moždanog stabla koji su u vezi sa pažljivošću i pamćenjem. Izgleda da ovi tokom REM-spavanja miruju. Ali uopšteno živčane ćelije mozga održavaju stalnu međućelijsku komunikaciju.

7. Teško je odvojiti funkciju spavanja od funkcije snova

'Funkcija spavanja je pojednostaviti stvari, tako da je mozak spreman i sposoban učiti ujutro. Mislim da je sanjanje nešto što mozgu pomaže regenerisati se i opet uspostaviti ravnotežu', kaže Mahowald. 

8. Snovi mogu pomoći ljudima obraditi i konsolidovati uspomene

U jednoj studiji na Harvardu, volonetri su imali zadatak izvesti navigaciju kroz 3D lavirint. Nakon toga su mogli odspavati 90 minuta ili ostati budni u tišini. Oni koji su odspavali i sanjali o svom iskustvu postali su veštiji u navigaciji kroz lavirint.

9. Snovi ne predviđaju budućnost

'Svi bi želeli imati proročanske snove. Kad se jednom stvari poklope odmah se dolazi do brzopletog zaključka, ali se zaboravlja na 500 snova koji se nisu nikad ostvarili. Poklapanje je tek statistički fenomen', kaže dr. Mahowald. Budući da snovi nastaju u našem mozgu, nije razumno misliti da sadrže posebne poruke za nas. Trebali bismo ih smatrati normalnom funkcijom mozga koja ga pomaže održavati zdravim.

10. Ljudi se ne mogu složiti oko toga koji je smisao snova

'Freud je snove zvao 'čuvarima sna' i smatrao da je njihova svrha cenzura temeljnih impulsa poput agresije i seksa' kaže dr. Glucksman. Neki insistriaju da je Freud bio u pravu, dok drugi misle da snovi nemaju nikakvo značenje. 'Uzmite ih kao poklon i činite sa njima šta god želite', kaže Voss.

 

Izvor: 24sata.info