Spiralne galaksije, u koje spada i naš Mlečni put, najlepši su i najfotogeničniji "stanovnici" univerzuma. No, astronomi su do sada bili zbunjeni njihovim krakovima i nisu znali kako nastaju, odnosno nestaju.

Naučnici su napravili kompjutersku simulaciju od 100 miliona zvezdanih čestica, da bi videli kako se formiraju.

Simulaciju koja je rešila dugogodišnja pitanja o poreklu i životnoj istoriji spiralnih krakova u disk-galaksijama uradio je istraživački tim iz Centra za astrofiziku Univerziteta Wisconsin-Madison.

Oni su izradili snažnu kompjutersku simulaciju koja prati pokrete 100 miliona zvezdanih čestica dok ih gravitacija i druge astrofizičke sile oblikuju u poznate galaktičke oblike.

Tim je bio iznenađen rezultatima jer su otkrili da krakovi traju duže nego što se mislilo.

"Prvi put smo pokazali da zvezdani spiralni krakovi nisu prolazna karakteristika, jer mogu trajati i po nekoliko decenija. Spiralni krakovi su samoodrživi te su  iznenađujuće dugo opstali", rekla je jedna od rukovodilaca istraživanja Elena D'Onghia.

O poreklu i sudbini amblemskih spiralnih krakova u disk galaksijama astrofizičari su raspravljali decenijama, ali se sve svodilo na dve teorije.

Prema jednoj se tvrdi da se spiralni krakovi pojave i nestanu.

Druga teorija, koja je podržana širom sveta, je ta da se gas i prašina, pod uticajem različitih gravitacionih sila, stisnu prema gore, što stvara krakove zvezda i održava ih duže periode.

Novi rezultati su između ove dve teorije i pokazuju kako krakovi nastaju prvo kao rezultat uticaja velikog molekularnog oblaka od kojeg se formiraju zvezdane regije.

"Čak i kad oblak nestane, ostaju zvezdani krakovi", kažu istraživači.

Izvor: klix.ba