Verujete li da ljudi nisu hodali po Mesecu ili da vlade SAD-a i Rusije skrivaju vanzemaljce?
Je li NASA lažirala sletanje na Mesec? Skriva li američka vlada Marsovce u Zoni 51? Je li globalno zagrevanje prevara? I što je sa napadom na Bostonskom maratonu… radi li se tu možda o ''poslu iznutra''?
U knjizi ''Carstvo zavere'' (engl. ''The Empire of Conspiracy''), Timothy Melley objašnjava da su teorije zavere od mnogih sociologa tradicionalno smatrane kao 'neverovatna viđenja ludačke margine'', često inspirisane onime što bi istoričar Richard Hofstadter opisao kao ''paranoidni stil američke politike''.
Pod uticajem ovakvih stanovišta, mnogi znalci teorije zavera smatraju paranoidnima i sumanutima, a dugo vremena su i psiholozi malo doprinosili osim svojim potvrdama psihopatološke prirode urotničkog razmišljanja, s obzirom da zamisli o zaverama su često povezane s (shizofrenom) paranojom.
Ipak, takva patološka objašnjenja su dokazano nedovoljna jer teorije zavere nisu samo neverovatna viđenja paranoidne manjine. Na primer, nacionalna anketa objavljena u aprilu pokazuje da 37% Amerikanaca veruje da je globalno zagrevanje varka, 21% misli da Američka vlada zataškava dokaze postojanja vanzemaljaca i 28% veruje da tajna elitna vlast s globalističkim planom kuje zavere kako bi vladala svetom.
Samo nekoliko sati nakon napada na Bostonskom maratonu, isplivale su brojne teorije zavera, od mogućeg 'posla iznutra' do You Tube video koji tvrdi kako je celi događaj prevara.
Dakle zašto toliko puno ljudi veruje u teorije zavera? Ne mogu svi oni biti paranoidni shizofreničari. Nova istraživanja donose neke neočekivane uvide i moguća objašnjenja.
Na primer, dok je poznato već neko vreme da za osobe koje veruju u jednu teoriju zavere je verovatno da će verovati i u druge, kod kontradiktornih teorija bismo očekivali negativnu korelaciju. Ipak, psiholozi Micheal Wood, Karen Douglas i Robbie Suton u nedavnom istraživanju to nisu pronašli. Umesto toga, istraživački tim, osnovan na Univerzitetu u Kentu u Engleskoj, je pronašao da su mnogi učesnici verovali u kontradiktorne teorije zavere.
Primer, verovanje da je Osama Bin Laden još uvek živ je u pozitivnoj korelaciji s verovanjem da je već bio mrtav pre nego je vojna racija zauzela prostor. Logično, to nema puno smisla: Bin Laden ne može biti i mrtav i živ u isto vreme. Bitni zaključak koji autori vuku iz ove analize je da ljudi nisu skloni verovati u teoriju zavere zbog posebnosti, nego zbog verovanja višeg reda koja podržavaju razmišljanja u smeru zavera uopšteno.
Popularni primer takvog verovanja višeg reda je snažno ''nepoverenje u vlast''. Autori nastavljaju i predlažu da konspiracizam nije samo verovanje u jedinstvenu teoriju nego i ideološka prizma kroz koju vidimo svet. To prikazuje i nedavni komentar Alexa Jonesa o bostonskim napadima.
Jones (jedan od američkih istaknutih teoretičara zavera) je podsetio svoju publiku da su dva oteta aviona 11. septembra poletela upravo iz Bostona (povezujući dve teorije zavere) i štaviše, da bi napad na Bostonskom maratonu mogao biti odgovor na iznenadni pad cene zlata ili deo tajnog vladinog plana za proširenje delovanja Uprave za sigurnost prometa i na sportske događaje. Drugi su ukazivali na 'misterioznog čoveka' primećenog na obližnjem krovu nedugo nakon eksplozija. I dok ostaje nesigurno daje li se verodostojnost samo nekima ili kontradiktornim teorijama zavera, očito u podlozi postoji poveća sklonost za podržavanjem objašnjenja konspirativnog tipa uopšte.
Zanimljivo, verovanje u teorije zavere je nedavno povezano s odbacivanjem nauke. U radu objavljenom u Psychological Science, Stephen Lewandowsky i kolege su istraživali odnos između prihvatanja nauke i konspirativnih obrazaca razmišljanja. Iako ovo ispitivanje nije reprezentativno za opštu populaciju, rezultati sugerišu da je verovanje u višestruke teorije zavere značajno predvidelo odbacivanje bitnih naučnih zaključaka, kao što su klimatske nauke ili podatak da pušenje izaziva rak pluća. Ipak, odbacivanje naučnih načela nije jedina moguća posledica raširenog verovanja u teorije zavere.
Drugo nedavno istraživanje ukazuje da primanje pozitivnih informacija o takvim teorijama ili čak sama izloženost istima može učiniti ljude izdvojenima iz značajnih političkih i socijalnih tema. Na primer, u svojem istraživanju su, Daniel Jolley i Karen Douglas jasno pokazali da učesnici koji su primili informacije koje su podržale ideju da je globalno zagrevanje obmana su bili manje spremni politički se angažovati i takođe manje spremni implementirati lične promene ponašanja u cilju smanjenja ugljen dioksida.
Ova saznanja su zabrinjavajuća jer pokazuju da teorije zavere šire javno nepoverenje i narušavaju demokratsku raspravu preusmeravanjem pažnje od važnih naučnih, političkih i društvenih pitanja. Neodgovorno je da javnost od svojih vlada treba aktivno zahtevati istinite i transparentne informacije te bi ponuđena objašnjenja trebala biti dočekana sa zdravom dozom skepticizma. Ipak, ovo teorije zavera ne nude. Teorija zavere se obično definiše kao pokušaj tumačenja krajnjeg uzroka važnog društvenog događaja kao dela zlokobnog plana smišljenog od strane tajnog udruženja moćnih individualaca i organizacija.
Dobar primer su klimatske promene: dok je najnoviji internacionalni naučni izveštaj (podacima je doprinelo više od 2500 nezavisnih naučnika iz više od 100 zemalja) zaključio sa 90% verovatnoće da je čovek uzrok globalnog zagrevanja, ozbiljne posledice i implikacije klimatskih promena su često suviše uznemirujuće i porazne za suočavanje, kognitivno i emocionalno. Pribegavanje jednostavnim objašnjenjima koja odbacuju globalno zagrevanje kao obmanu je tada naravno puno više umirujuće i psihološki ugodnije. Ipak, kao što je Al Gore slavno istaknuo, istina nažalost nije uvek ugodna.
Izvor: vidi.hr