Pojam vremenskog plašta se iz SF literature, filmova i serija opet malo seli u naučne laboratorije.
Profesor elektro i računarskog inženjerstva Andrew Weiner s američkog Univerziteta Purdue, demonstrirao je metodu "vremenskog skrivanja" koju je razvio uz pomoć svojeg tima naučnika i studenata.
Naučnici veruju kako će ovo biti posebno korisno za optičke komunikacije, te da predstavlja potencijalni alat koji će osujetiti neželjeno "prisluškivanje" i presretanje informacija, kao i unaprediti sigurnost telekomunikacija.
Mada je tokom prošle godine jedan naučni tim već izumeo vremensko skrivanje, oni su to uspeli izvesti u desethiljaditom procentu vremena dostupnog za slanje podataka u optičkim komunikacijama, dok su naučnici Purdua to uspeli povećati na oko 46 posto, što konceptu već otvara mogućnost praktične i komercijalne primene.
Za razliku od prethodnog projekta u kome je korišten ultrabrzi pulsirajući femtosekundni laser, naučnici Purdua su, kažu, koristili standardnu opremu koja se koristi u optičkim komunikacijama.
Ova metoda radi pomoću manipulacije faze, timinga, ili svetlosnih pulseva, a naučnici kažu kako propagacija svetla podseća na talase u moru. Ako se jedan talas podiže i ima interakciju s onim koji se spušta, oni se poništavaju, a svetlo ima intenzitet nula. Faza oblikuje nivo interferenci između tih talasa.
"Kada ih pustite da međusobno interferiraju, možete im dodeliti nulu ili jedinicu. Nula je rupa u kojoj nema ničega, a svi podaci u područjima gde je signal nula mogu se prikriti", kaže student Joseph Lukens, saradnik profesora Weinera.
"Upravljanje fazom omogućuje predaju signala u jedinicama i nulama za slanje podataka optikom. Važan deo hardvera je komponenta pod nazivom fazni modulator koji se obično nalazi u optičkim komunikacijama za modifikovanje signala. U vremenskom skrivanju dva fazna modulatora se koriste da prvo stvore rupe, a druga dva da ih prekriju, što deluje kao da se ništa nije učinilo sa signalom. Ovo je veliki potencijal za visok nivo sigurnosti jer izgleda kao da nikakav signal nije bio poslan", dodaje Lukens, verujući da se ova tehnologija može koristiti za vojne, policijske i industrijske sisteme u kojima je važna sigurnost komunikacija.
Naučnici za sada ne govore razvijaju li takve sisteme koji bi osim informacija u telekomunikacijama mogli prikrivati svemirske brodove.
Izvor: vidi.hr