Ubrzano topljenje Arktika moglo bi da rezultuje ekonomskom štetom od dodatnih 60 biliona dolara, što je na nivou ukupne vrednosti svetske ekonomije prošle godine, pokazuju nove analize.
Gejl Vajtmen sa holandskog Univerziteta Erasmus i Kris Houp i Piter Vadams sa Univerziteta Kembridž, saopštili su da su posledice topljenja leda po prirodu negativne, ali da se ekonomske posledice za sada smatraju uglavnom pozitivnim.
Smanjenje ledenog pokrivača omogućiće korišćenje pomorskog puta preko Severnog mora iznad Rusije, ili severozapadnog prolaza kroz kanadski arktički arihpelag, što će ubrzati i pojeftiniti transport.
Naučnici naglašavaju da će ekonomski troškovi topljenja Arktika, ipak, nadmašiti korist koju ono donosi i da će najveći teret podneti zemlje u razvoju. One će se suočiti sa ekstremnim vremenskim nepogodama, pogoršanjem opšteg zdravlja svog stanovništva i smanjenjem poljoprivredne proizvodnje, pošto će otopljavanje Arktika uticati na klimu.
Posebno je važno, podvlače ovi naučnici, potencijalno oslobađanje metana u atmosferu sa porastom temperature. Iako metan u atmosferi opstaje kraće od ugljen dioksida, to je gas koji dodatno pojačava efekat staklene bašte.
Sa smanjenjem količine leda na Arktiku dešava se otopljavanje zamrznutog zemljišta u blizini obale i oslobađa se metan. Na istočnosibirskoj arktičkoj ploči postoji rezervoar od 50 gigatona metana, koji će verovatno biti emitovan u atmosferu u narednih 50 godina ili brže.
Veća koncentracija metana u vazduhu izazvaće rast globalne temperature i ubrzanje topljenja Arktika, što će imati posledice daleko od Zemljinih polova.
Naučnici su izračunali da bi ovo emitovanje metana moglo da pomeri unapred za 15 do 35 godina vreme kada će prosečna globalna temperatura porasti za dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.
To bi moglo da se desi već od 2035. do 2040. godine i donelo bi dodatne troškove od 60 biliona dolara. Ukupni troškovi globalnog otopljavanja usled klimatskih promena procenjuju se na oko 400 milijardi dolara.
Izvor: avaz.ba