Naučnici tvrde da opšta inteligencija nije povezana sa brojem pročitanih knjiga.
Autori eksperimenta sakupili su grupu od 63 Portugalca i Brazilca, od kojih je 11 bilo nepismeno –  22 osobe  naučile su da čitaju u  "odraslim godinama", ostali u detinjstvu kada su išli u školu.
Rezultat istraživanja pokazuije da se umeće čitanja razvija na uštrb sposobnosti da se percipiraju ljudska lica.
Naučnici su otkrili da intelekt, tačnije opšta sposobnost za shvatanje i rešavanje teškoća koja objedinjuje sve saznajne sposobnosti čoveka: osećanja, percepciju, pamćenje, mišljenje…i broj pročitanih knjiga nisu povezani.
Tačnije,  može da se čita vrlo mnogo, ali znanje od toga neće biti veće, posebno ako čitate s ciljem da se zabavite ili "ubijete vreme".
Za vreme čitanja ljudski mozak dobija informacije, ali one često nisu samo beskorisne za život već i sasvim nesistematske.
Za vreme zabavnog čitanja, koje nije opterećeno analizom materijala koji se čita, intelekt lenjstvuje i ne razvija se. Radi održavanja uma u radnom stanju ne treba samo čitati, već i rešavati razne analitičke zadatke, između ostalog – "mozgalice".
Zaključak naučnika glasi: može se biti načitan i sasvim neprilagođen za život.

 

Izvor: avaz.ba