NASA planira 6. septembra na Mesec poslati letelicu koja bi trebala istražiti tajne prašine i ekstremno retke atmosfere Zemljinog prirodnog satelita.

Noćno lansiranje Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer (LADEE) biće vrlo spektakularno, a trebali bi ga videti desetine miliona Amerikanaca.

Razorna, svelepljiva prašina

Nama na Zemlji Mesec se čini neobično sjajnim, međutim, to je zato što se nalazimo vrlo blizu Sunca. Mesečeva je površina zapravo vrlo tamna – njegova je refleksivnost samo 12 posto. Zemljina je 33 posto, Venere, odnosno njenih oblaka još više 76 posto, a Saturnovog ledenog meseca Enkelada gotovo 100 posto. Od Meseca je tamniji samo Merkur s refleksivnošću od 11 posto.

Zašto je Mesec tako taman? Pre svega prekriven je finom prašinom. Ta prašina je izuzetno abrazivna, strašno lepljiva, i miriši na barut, najverovatnije jer je puna jona solarnog vetra. Budući da Mesečeva atmosfera gotovo uopšte ne postoji, njegovu površinu već četiri milijarde godina neumoljivo i neometano bombarduju meteoriti od minijaturnih do ogromnih. Svojim udarima oni Mesečeve stene postupno pretvaraju u sve finiju i finiju prašinu. Budući da onde nema vode, osim u obliku leda u seni nekih kratera, prašinu nema šta povezati pa se ona lepi za sve od svemirskih odela do ljudi, a čak može proći i kroz najčvršću tkaninu poznatu kao kevlar.

Misterija Mesečevog sumraka

Posebnu pažnju stručnjaka privlači misteriozna pojava sumraka, odnosno zore – sjaja Sunca iznad horizonta Meseca koju su uočili i skicirali još astronauti misije Apollo 17. Naime, budući da je Mesečeva atmosfera ređa od Zemljine 100.000 puta naučnici ne znaju odakle dolazi ovaj neobičan sjaj karakterističan za planete s atmosferom. Neki stručnjaci nagađaju da bi utisak nenog postojanja mogla stvarati emisija jona natrijuma. Prema drugoj teoriji to bi mogle biti čestice prašine koje lebde zahvaljujući snažnom elektrostatičnom naelektrisanju koji stvara solarno zračenje. Na osvetljenoj strani Meseca ultraljubičasti i X zraci toliko su snažni da iz atoma i molekula Mesečevog tla izbijaju elektrone pa se nakuplja snažan pozitivan naboj koji uvis potiskuje sitne pozitivno naelektrisane čestice slično kao što balon kada ga trljamo od kosu naelektriše dlake pa se one međusobno odbijaju i podižu uvis. Štaviše, moguće je da ta nalektrisanja stvaraju svojevrsne fontane prašine koje podižu čestice prašine više od kilometar uvis. No to su sve ipak hipoteze i spekulacije koje bi letelica LADEE trebala detaljno istražiti.

Robotizovana letelica velika je poput kauča, teška je 383 kilograma, a opremljena je laserom za komunikaciju. Cela misija vredna je 280 miliona dolara.

 

Izvor: tportal.hr