Svi mi svakodnevno smo bombardovani stotinama različitih saveta o tome kako poboljšati svoje zdravlje, međutim, nisu svi oni utemeljeni na čvrstim naučnim dokazima.

Razotkrivamo vam zato šest najpoznatijih mitova čija popularnost odoleva vremenu iako nikada nisu potvrđeni, a neki od njih, naročito u radikalnijim verzijama, mogu biti i opasni po zdravlje.

Treba piti osam čaša vode dnevno

Većina ljudi danas veruje da pije premalo vode te da je za dobro zdravlje preporučena količina osam čaša dnevno. Ovaj mit nije nestao iako se ne zasniva ni na kakvim naučnim dokazima, a niko ne zna tačno ni kako je niti kada je nastao. Neki za širenje ove ideje optužuju industriju flaširane vode no činjenica je da deo odgovornosti za njegovo održanje snose mnogi lekari, naročito oni alternativni. Stručnjaci smatraju kako postoji mogućnost da ideja potiče od izveštaja američke agencije Food and Nutrition Board iz 1945. U njemu je preporučeno da se za svaku kaloriju popije jedan mililitar vode, što pomnoženo s prosečnim dnevnim unosom od 2.000 kalorija daje osam čaša, odnosno dva litra. No u istom izveštaju jasno piše da ljudi velike količine vode apsorbuju i kroz hranu. Voće i povrće sadrži 80 do 95 posto vode, meso nešto manje, a čak i u suvom hlebu i siru ima je oko 35 posto. Kafu, čaj i druge napitke da ne spominjemo. Očito je da je neko u izveštaju namerno ili slučajno prevideo napomenu o vodi u hrani. Za većinu ljudi taj mit neće predstavljati nikakav problem, samo će češće ići u WC. No stručnjaci ističu da prevelike količine vode za bolesne ljude mogu biti opasne pa i smrtonosne. Problema mogu imati čak i zdravi, naročito konzumenti ecstasyja koji izaziva žeđ. Naime, tzv. trovanje vodom uzrokuje preterano razređenje natrijuma u krvi zbog koga telo prestaje pravilno funkcionisati. Dakle, količina vode koju treba piti zavisi od mnogo faktora– od znojenja, preko količine kalorija, do vrste hrane koju smo jeli. Praktično nikada to neće biti osam čaša, odnosno dve litre.

Šećer uzrokuje hiperaktivnost dece

Gotovo svaki roditelj biće spreman potvrditi ovaj mit. Servirajte deci gomile torte, kolača ili drugih slatkiša i niko ih neće moći zaustaviti – biće ih svuda. Međutim, ni ova ideja nema nikakvih ozbiljnih naučnih osnova. Jedna revizija 12 slepih studija iz 1996. godine u kojima niko nije znao koja su deca konzumirala šećer, a koja placebo, pokazala je da mit ne stoji. To čak vredi i za decu s dijagnosticiranim ADHD-om čiji roditelji često veruju da su superosetljiva na šećer. Štaviše, jedna od spomenutih studija pokazala je da je 'efekt šećera' zapravo stvoren u umovima roditelja. Na osnovu spomenute revizije stručnjaci su zaključili da hiperaktivnost nema nikakve veze sa šećerom, pa ni sa čokoladom, te da lečenje dijetom nije dobar pristup ovom problemu. Kliničari smatraju da rešenje treba biti multidisciplinarno.

Detoksikacija je temelj zdravlja

Prema ovom mitu različite metode detoksikacije hranom, postom, klistirom, laksativima i sl. iz našeg tela mogu izbaciti otrove koji se tamo godinama nakupljaju – od prirodnih, preko pesticida do teških metala. Najpopularnija je ideja o čišćenju creva, a jedan od najzaslužnijih za nju je kiropraktičar i alternativac Benard Jensen. Njegova stranica 'Smrt započinje u crevima' koja promoviše herbologiju, akupunkturu, kraniopatiju, homeopatiju i slične pseudomedicinske discipline, pregledana je dosad više od četiri miliona puta. Mit se temelji na ideji da su naša creva puna otrova, naročito štetnih bakterija i parazita, koji se nakupljaju na zidu u obliku crne sluzi te da je zatvor jedan od ključnih uzroka brojnih bolesti i konačno smrti. 'Dr. Jensen veruje… da će masa organizama i otrovnog otpada koja se nakuplja u vašem telu uzrokovati bolest pre nego što vas ubije', piše na popularnoj stranici. No stručnjaci ističu da su creva puna bakterija jer bez njih ne bismo mogli variti hranu. Poznato je, na primer da možemo imati problema s varenjem  kada popijemo dozu jakih antibiotika. Nikakvi preparati za čišćenje creva ne mogu nam osigurati da će iz njih izbaciti samo otrove i loše bakterije. U jednom članku gastroenterolog dr. Bennett Roth ističe da je reč o prevari, odnosno urbanoj legendi jer organizam ima prirodno uređen sistem za oslobađanje od otrova kroz znojenje, izdisanje, mokrenje i veliku nuždu. Ako želimo pospešiti ovaj proces, možemo jednostavno slediti uobičajene preporuke i jesti više hrane koja sadrži vlakna poput voća i povrća. Roth tvrdi da nije istina da se u našim crevima kroz mesece i godine nakupljaju otpadni materijali jer iz njih sve izađe kroz najviše nekoliko dana. Štaviše, kaže, odvratne štetne sluzi na snimkama kojima se reklamiraju proizvodi za detoksikaciju zapravo stvaraju sami preparati za čišćenje. Detoksikacija, upozorava, može čak biti opasna jer izvlači tečnost iz okolnog tkiva, što uzrokuje neravnotežu u elektrolitima kao što su natrijum, hlor, kalcijum, magnezijum i fosfor. Čak i uklanjanje teških metala tzv. kelacijom može biti opasno, naročito ako su njihovi nivoi u organizmu približno normalni. Konačno, preparati za kelaciju mogu biti štetni za bubrege i jetru.

Antioksidansi produžavaju život

Ova ideja čini se očitom. Naše ćelije obrađuju hranu koju jedemo, a u tom procesu sagorevanja nastaju oksidansi, odnosno slobodni radikali koji ubrzavaju starenje i uzrokuju stvaranje tumora. Brojne studije pokazuju da mnoge vrste voća i povrća sadrže antioksidanse koji poništavaju njihov štetan utjecaj. Logičan je zaključak da bi ljudi trebali konzumirati velike količine dodataka hrani i vitamina koji deluju kao antioksidansi. Ovu ideju tzv. megavitaminskih terapija, koja savetuje uzimanje daleko većih doza vitamina od preporučenih, promovisao je nobelovac Linus Pauling 1970-ih. Konzumacija vitamina i dodataka hrani zadržala je popularnost do danas i predstavlja ogroman biznis. Međutim, mnoge novije studije pokazale su da predoziranje vitaminima ne samo da ne sprečava niti leči bolesti, već ih, naprotiv, može čak i uzrokovati. Velika revizija 26 istraživanja sprovedenih na uzorku od 296.707 ljudi, koju je 2008. i potom 2012. obavila Cochrane kolaboracija, utvrdila je da uzimanje suplemenata vitamina poput beta karotena, te vitamina A i E čak skraćuje život umesto da ga produžava. Neki stručnjaci u novije su vreme zaključili da slobodni radikali, koji izazivaju oksidaciju, zapravo i nisu tako štetni kao što se ranije mislilo. Naprotiv, oni mogu biti korisni u uništavanju bakterija i novih ćelija raka.

Debljina skraćuje život

Nema dileme, gojaznost je loša za zdravlje. Telesni indeks mase veći od 40 povećava opasnost od dijabetisa tipa dva, bolesti srca i određenih vrsta raka te rizik od smrti za 30-ak posto. To nije mit.

Međutim, prema novoj opsežnoj reviziji 100-tinjak ranijih studija nekoliko kilograma viška ne samo da neće stvoriti problem već ga može i smanjiti. Istraživanje koje je vodila Katherine Flegal iz Centers for Disease Control u Hyattsvilleu sprovedeno na velikom uzorku od oko tri miliona ljudi pokazalo je da telesni indeks mase između 25 i 29 smanjuje smrtnost za oko šest posto. Iako ovaj blagotvoran uticaj nije statistički naročito značajan, rezultati ipak pokazuju da blaga gojaznost nije štetna. Naprotiv, ista je analiza utvrdila da je opasan tek indeks mase veći od 35. Studija je takođe utvrdila da je rizik smrtnosti kod mršavih ljudi, koji su se ranije često smatrali zdravijima, za 10 posto veći nego kod ljudi normalne težine.

Trebali bismo živeti i jesti poput pećinskih ljudi

U svetu je poslednjih godina vrlo popularna tzv. paleo dijeta koju je 1970-ih prvi popularisao gastroenterolog Walter L. Voegtlin. Isprobale su je i hvalile mnoge slavne osobe, među kojima i teniser Novak Đoković. Ona se zasniva na ideji da je za čoveka prirodno da se puno kreće te da jede hranu kakvu su jeli naši preci pre više od 10.000 godina, odnosno pre pojave poljoprivrede. Pobornici smatraju da se, za razliku od ishrane i stila života, ljudski geni nisu značajno promenili u poslednjih nekoliko desetina hiljada godina. No kritičari ističu više nedostataka ove ideje. Pre svega poznato je da se ljudski genom menjao od kamenog doba. Primer, ljudi su s uzgojem stoke i žitarica te konzumacijom mlečnih proizvoda i brašna razvili toleranciju na laktozu i gluten koja je zabeležena u genima.

Drugi nedostatak ove dijete je činjenica da ona, naročito u novije vreme, preporučuje velike količine hrane životinjskog porekla te potpuno odricanje od mlečnih proizvoda, žitarica i mahunarki. Prema nekim proponentima paleo dijete ljudi bi trebali 56 do 65 posto energije konzumirati iz hrane životinjskog porekla te samo 36 do 45 posto iz biljne. No kritičari ističu da takav odnos nije naučno zasnovan. Naime, udeo životinjskih kalorija kod danas postojećih lovaca sakupljača značajno varira od 25 posto kod naroda Gwi u južnoj Africi do 99 posto kod Nunamiuta na Aljasci. Stručnjaci upozoravaju da su Nunamiuti na svoja današnja polarna staništa stigli relativno nedavno – pre 30-ak hiljada godina, te da su tamo bili prisiljeni na isključivo životinjsku hranu jer druge nije bilo. Dakle, vrlo je teško preciznije utvrditi koliki je bio udeo životinjske hrane kod ljudi iz paleolitika. Osim toga pokazalo se da lukovi i strele postoje tek nekih 8.000 godina pa naučnici smatraju da su ljudi u kasnijem kamenom dobu bili frugivori, odnosno da im je u jelovniku dominiralo voće. Ovakav meni bio je nadopunjen jajima, pticama i tek retko ponekom antilopom. Tu tezu potvrđuju i istraživanja viših majmuna poput šimpanzi koje s nama dele više od 98 posto gena, a udeo biljne hrane u jelovniku im se kreće oko 95 posto. Naravno, ljudima zbog većeg mozga trebaju veće količine višestruko nezasićenih masnih kiselina. Glavni izvor ovih sastojaka danas su ribe te mikroalge kod vegetarijanaca.

Poznati časopis U.S. News & World Report objavio je 2011. i 2012. preglede 20, odnosno 29 dijeta na kojima je paleo dijeta zauzela uverljivo najniže pozicije. U rangiranju su bili ocenjeni različiti faktori od zdravlja, preko gubitka kilograma do lakoće sleđenja.

Nutricionistkinja firme Vitaminoteka dipl. ing. Mirja Jošić u razgovoru za Zdrav život upozorila je da dijete siromašne ugljenohidratima, kao što je paleo dijeta, mogu čak biti opasne po zdravlje jer su ovi spojevi izvor energije za sve ćelije u telu, naročito za mozak.

'Ako se unos ugljenohidrata smanji u tolikoj meri da se ne zadovoljavaju ni minimalne potrebe organizma, on počinje izbacivati ketonska tela oksidacijom masnih kiselina. Stanje ketoze nije poželjno jer može umanjiti sposobnost odlučivanja i orijentacije', rekla je Jošić i dodala: 'Previše belančevina u ishrani je štetno, jer izvlači kalcijum urinom, a može uzrokovati karcinom, naročito kolona i dojke, aterosklerozu i osteoporozu'.

Konačno kritičari ističu da naši drevni preci nisu mogli razviti neke savremene bolesti, među ostalim i zato što su mnogo kraće živeli.

 

Izvor: tportal.hr