Naučnici proizveli disk za podatke otporan na prženje i roštiljanje. Prema mišljenju mnogih naučnika, ukoliko nas u međuvremenu ne strefi neki asteroid ili druga kataklizma, kroz 150 do 200 miliona godina Zemlja će se pretvoriti u planetu nalik Veneri, gde će efekt staklene bašte na kraju dovesti do toga da će sva voda ispariti usled visokih temperatura, a površina će više nalikovati na unutrašnjost visoke peći nego na današnje krajolike. Doda li se tome moguća kiša od sumporne kiseline, jasno je da na Zemlji tada više neće postojati nikakva mogućnost za boravak ljudi, a ekstremni uslovi će vrlo brzo izbrisati sve dokaze o našem postojanju.
Mada će do toga proteći još puno vremena, te postoji velika šansa da ćemo se u međuvremenu preseliti na neku gostoljubiviju planetu, naučnici već razmišljaju o tome da bi na takvoj razvaljenoj planeti trebalo ostaviti dokaze o prisustvu ljudske rase s podacima koji bi jednog dana mogli zanimati neke aliene ili naše daleke naslednike.
Stoga je Jeroen de Vries, doktorant Univerziteta u Twenteu odlučio napraviti vremensku kapsulu koja bi mogla preživeti više stotina miliona godina, a u sebi bi sadržavala podatke o ljudskoj rasi.
Tako je došao na ideju izraditi disk od volframa (tungstena), materijala koji može izdržati visoke temperature, te ima najviše tačke topljenja od svih metala (3.422 °C).
U tom disku, odnosno bolje rečeno waferu od volframa, de Vries je urezao ogroman QR kod u kojem svaki piksel predstavlja po jedan QR kod s podacima, a potom ga je "zalio" u silicijumski nitrid zbog dodatne zaštite.
Na taj način podaci su snimljeni fizički a ne elektromagnetski u obliku bitova, pa de Vries ovo upoređuje s muzičkim CD albumom koji je milion puta izdržljiviji.
Osim za svrhu izrade "vremenske kapsule za podatke", de Vries smatra kako se njegov izum može koristiti i za praktičnu upotrebu, recimo za diskove u kojima bi bio softver za upravljanje mašinama i robotima koji će raditi u ekstremnim uslovima, recimo u nuklearnim postrojenjima ili na svemirskim telima, no za to je potrebno razviti uređaje koji bi podatke bili u stanju automatski čitati.
Valja naglasiti kako de Vries i njegove kolege još uvek testiraju ovu tehnologiju, a mada tvrde da su simulacijama (video dole) već dokazali da disk može izdržati milijardu godina, još će im trebati puno vremena dok volframov disk s QR kodovima dovedu na tržište.
Izvor: vidi.hr