Dormaalocyion latouri je težio oko jedan kilogram, živeo je na drveću i hranio se manjim sisarima i insektima.

“Nije bio strašan”, izjavio je za “LiveScience” Floreal Sole, paleontolog sa Kraljevskog belgijskog Instituta za prirodne nauke u Briselu. “Reč je o jednom od najstarijih sisara mesoždera, koji je srodan današnjim mesožderima.”

Svi današnji mesožderi vode poreklo od jedne od četiri grupe sisara mesoždera iz doba Paleocena i Eocena, objašnjava Sole. Paleocen je period pre 66 miliona-56 miliona godina, a nakon njega je usledio Eocen (pre 56-33,9 miliona godina).

Sole i njegove kolege proučavale su fosile iz najstarijeg perioda Eocena (pre oko 56 miliona godina) u Dormalu, istočno od Brisela, gde je tokom godina pronađeno 40 različitih vrsta sisara.

Richard Smith, takođe sa Kraljevskog belgijskog instituta za prirodne nauke, i jedan od Soleovih kolega na ovom nalazištu su iskopali iz zemlje skoro 14.000 zuba, a među njima je i 280 novootkrivenih zuba koji su pripadali vrsti za koju se pretpostavljalo da je imala samo dva kutnjaka i nekoliko kostiju stopala.

Na osnovu tih ostataka, Sole, Smith i njihove kolege opisale su novootkrivenu vrstu.

Ostaci kostiju stopala otkrivaju da je Dormaalocyon živeo na drveću, u vlažnim, subtropskim šumama. Verovatno je ličio na mešavinu malog pantera i veverice, sa dugim repom i njuškom sličnom mačijoj.

Istraživanje potvrđuje ranije studije koje navode na zaključak da su mesožderi nastali u doba Paleocena, pre Dormaalocyiona.

 

Izvor: 24sata.info