Čuveni astronaut Nil Armstrong je preminuo u subotu, u 82. godini, zbog komplikacija usled operacije srca. Kao komandir misije "Apolo 11“ 20. jula 1969. postao je prvi čovek koji je zakoračio na tlo Meseca.

Tada je izgovorio rečenicu koja je postala jedna od najcitiranijih u ljudskoj istoriji: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Ipak, i 43 godine nakon istorijskog podviga koji je izveo sa Edvinom Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom, teoretičari zavere smatraju da je sve to bio samo dobro izrežiran film.

Armstrong, koji je živeo mirno i povučeno, od 1969. godine nije davao intervjue, što je bio još jedan u nizu "dokaza“ teoretičara zavere. Ipak, u maju ove godine konačno je progovorio. U jednočasovnom intervjuu Aleksu Maliju na pitanje o tim teorijama slatko se nasmejao i rekao da ne postoji način da se sačuva tajna od čak 800.000 ljudi koji rade za NASA.

– Ljudi vole teorije zavere, jer su veoma atraktivne. Ali to mene nikada nije interesovalo, jer znam da će neko opet otići gore i pokupiti kameru koju sam ostavio – kratko je odgovorio Armstrong, čovek kojeg su prijatelji opisivali kao veoma pristupačnu osobu, posvećenu timu i s velikim poštovanjem prema svima, osim prema sebi. Kao jednu od najsjajnijih osobina isticali su njegovo veliko poštovanje prema najvećim kosmičkim suparnicima – Rusima.

Da li teorije zavere drže vodu znaće se ubrzo. Indijska svemirska agencija je najavila da će do 2020. otići na Mesec s ljudskom posadom, svet veruju da Kinezi to mogu uraditi do 2025, a Rusi bi se tamo očekuju najkasnije do 2030. godine. Tada ćemo konačno saznati da li na Mesecu zaista postoje tragovi misije "Apolo 11".

 

Izvor: vesti-online.com