Sićušna parazitska pijavica koja živi kao parazit na slatkovodnim kornjačama u Istočnoj Aziji, na prvi pogled po ničemu ne izgleda posebno. No, ako se ubaci u rezrevoar s tečnim azotom, mogu preživeti to uranjanje puna 24 sata.
Da je to u najmanju ruku neobično, govori i podatak kako većina organizama ne može preživeti duže vreme na temperaturama ispod nule, a kamoli -196 stepeni Celzijusa. Voda se pri smrzavanju pretvara u led, odnosno kristalizuje što obično razara ćelije. Jedino još dve poznate vrste mogu preživeti uronjene u tečni azot, a to su vodeni medved te larva jednog tipa drosophilidae muve. No, ti organizmi ne mogu preživeti u tečnom azotu duže od sat vremena.
Spomenuti parazit, međutim, ima još neverovatnih sposobnosti u podnošenju ekstremne hladnoće. Svaka ta parazitska pijavica koja je stavljena u rezervoar ohlađen na -90 stepeni Celzijusa, preživela je unutar njega punih devet meseci, prenosi popsci.com.
Drugim rečima, te pijavice mogu bez problema preživeti temperature niže od onih koje beleže atmosferski termometri na Zemlji i to u vremenskom periodu od začeća do rođenja ljudskog deteta. Neke od tih pijavica na -90 stepeni preživele su čak pune dve i po godine.
Za razliku od organizama koji imaju visoku toleranciju na hladnoću i kojima je potreban pa makar i malen period aklimatizacije, ovim parazitima to nije potrebno. Oni bez problema prolaze kroz neverovatne temperaturne promene od sobne temperature do -196 stepeni i nazad, sve u kratkom vremenskom roku.
Neke od tih pijavica, koje su prolazile navedene torture, koje ne bi izdržao niti jedan drugi organizam na Zemlji, nisu umirale od hladnoće ili ćelijskih oštećenja. Umirale su od gladi.
Možda i najčudnije od svega je to da te životinje u svojem prirodnom okruženju nikad ne susreću tako ekstremne temperaturne uslove, jer najniža temperatura u njihovom prirodnom staništu, tek je nešto niža od nule zimi, i to svega nekoliko sati dnevno, prenosi dnevnik.hr.
Naučnici još nisu otkrili šta tim organizmima omogućava preživljavanje tako ekstremne hladnoće. Pomisao da to rade nakupljajući šećer u ćelijama, kao vrste koje su otporne na hladnoći, brzo je odbačena, jer za to nisu pronašli dokaze u njihovim ćelijama.
Zaključak svega je da bi ključ otkrivanja njihove imunosti na hladnoću možda bio bitan korak u tehnikama zamrzavanja.
Izvor: 24sata.info