Najnovije studije pokazuju da za uspeh nije presudna ni emotivna, ni socijalna, ni kognitivna inteligencija, već kapacitet da preuzmemo odgovornost za ono što nam se dešava, da postanemo svesni uticaja koji imamo na okolnosti u kojima se nalazimo, da u stresnim situacijama kontrolišemo svoje emocije i ponašanje i ne dozvolimo da problemi koje imamo na jednom polju preplave i ostale – objašnjavaju dr Jelena Želeskov Đorić, psiholog, psihoterapeut i istraživač Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, i Žana Borisavljević, pedagog, direktorka međunarodnog programa Teorija ograničenja u interkulturalnom dijalogu, konflikt medijator i savetnik za lični razvoj.

Ove snage zovu se rezilijentnost, a rezilijentnost predstavlja sposobnost osobe da lako prevazilazi teškoće na koje nailazi u životu i da iz njih svaki put izlazi snažnija i spremnija za buduće izazove.

Rezilijentnost, nova vrsta pameti

Prema najnovijoj teoriji o koeficijentu rezilijentnosti dr Pola Stolza, rezilijentnost se sastoji od četiri dimenzije, a to su:

1. Sposobnost da se uvidi mogućnost sopstvenog pozitivnog uticaja na neku negativnu situaciju.

2. Sposobnost da se kontrolišu emocije, da se prihvati odgovornost za tešku situaciju i odabere najbolji način reagovanja na stres.

3. Sposobnost realne procene koliko nešto loše što nam se dešava na jednom životnom planu može da utiče i na ostale aspekte našeg života.

4. Sposobnost da se proceni koliko dugo će trajati loše okolnosti.

Naučite da sami sebi pružate podršku

Rezilijentnost se, srećom, može razvijati. Samo vreme u kom živimo (obeleženo ubrzanim razvojem nauke, tehnike i komunikacionih tehnologija, te velikom ekonomskom nestabilnošću) zahteva od nas da stalno pronalazimo načine da prevladavamo stres i prilagođavamo se promenama.

Nekima to ide lakše, a nekima je potrebna dodatna podrška da bi naučili kako da kod sebe razviju veštine prilagodljivosti i otpornost na stres.

U detinjstvu je važno da u tome imamo podršku roditelja, vaspitača i učitelja, koji treba da nas uče kako da konstruktivno rešavamo probleme, razvijamo samopouzdanje, razmišljamo kritički i kreativno, a kada odrastemo, na nama je da sami sebi dajemo podršku i radimo na svom ličnom razvoju.

Postanite otporni na stres i sve vrste pritiska

U Centru za razvoj rezilijentnosti održavaju se radionice pomoću kojih svako može da usvoji i razvija tehnike za lakše prevazilaženje životnih problema.

Radionice se organizuju u vidu šestonedeljnih kurseva ili jednodnevnih intenzivnih seminara, a program je zasnovan na holističkom pristupu – sastoji se iz teorijskih i praktičnih delova koji polaznicima pomažu da, pre svega, razumeju šta znači rezilijentnost, a zatim i da nauče konkretne tehnike i vežbe koje će im pomoći da u sebi razvijaju otpornost na stres, sposobnost prilagođavanja promenama, kreativnost u prevazilaženju prepreka i iznalaženje rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.

Ne čekajte da se nešto lepo desi, uzmite stvar u svoje ruke

Naše sagovornice otkrivaju tri veoma jednostavne, a efikasne vežbe pomoću kojih ćete posredno razvijati sopstveni koeficijent rezilijentnosti.

Gospodarite svojim vremenom

Napravite spisak stvari koje morate da radite, onih koje bi bilo dobro da radite i onih koje ne morate da radite. Ovo će vam pomoći da osvestite svoje navike i napravite prve korake u boljem upravljanju svojim vremenom.

Probajte nešto novo, recimo piće

Jedan od načina da prevaziđete otpor prema promenama jeste da uvedete novine u svoj život. Ako stalno idete na posao istim putem, jednom nedeljno odaberite neku drugu rutu. Ako stalno kupujete iste namirnice, jedete iste grickalice i naručujete isto piće, probajte da s vremena na vreme isprobate nešto novo. Kad izađete s prijateljicama, neka jedna od njih izabere piće umesto vas, prenosi B92.

Pronađite zadovoljstvo u sebi

Većina ljudi očekuje da ih neko drugi usreći. Rezilijentni ljudi, međutim, pronalaze izvore zadovoljstva u sebi i sposobni su da sami sebi priušte uživanje.

Zato počnite dan uz omiljenu muziku. Rezervišite termin za neku aktivnost koja vam prija, bilo da je to šetnja, čitanje, plivanje, gledanje TV-a. Organizujte druženje. Ili ga otkažite ako vas opterećuje.

Nemojte čekati da vam se nešto lepo desi, uradite to.

 

Izvor: 24sata.info