Nedavno otkriven rukopis koji je decenijama ležao neprimećen u fioci, pokazao je da je Albert Einstein svojevremeno razradio alternativu teoriji velikog praska u kojoj je predstavio ideju da se svemir širi postojano i večno.
Rad je napisan 1931. godine, a podseća na teoriju koju je 20-ak godina kasnije predstavio britanski astrofizičar Fred Hoyle. Einstein je brzo odustao od ideje, međutim njegov rukopis pokazuje da nije bio zadovoljan konceptom prema kojem je celi svemir nastao u jednoj velikoj eksploziji.
Potvrdu teoriji Velikog praska predstavio je još 1920-ih američki astronom Edwin Hubble koji je otkrio da se daleke galaksije udaljavaju te da se svemir širi. To je nametalo zaključak da je sva materija vidljivog svemira u jednom trenutku u davnoj prošlosti bila zbijena u gustu primordijalnu čorbu, prenosi Tportal.
No krajem 1940-ih, Hoyle je izašao s idejom da bi se svemir mogao večno širiti i istovremeno zadržavati postojanu gustinu. To bi bilo moguće kada bi se u njemu stalno dodavala nova materija, odnosno kada bi elementarne čestice kontinuirano spontano iskakale iz praznog prostora. Ove čestice bi se potom okupljale i formirale nove zvezde i galaksije. Celi proces odvijao bi se tačno potrebnom brzinom da svemir bude uvek beskonačan i postojan.
Novootkriveni dokument pokazuje da je Einstein opisao gotovo istu ideju mnogo ranije.
‘Kako bi gustina ostala konstantna, morale bi se stalno stvarati nove čestice’, zapisao je.
Budući da je napisan na američkom papiru, pretpostavlja se da je rad zabeležen tokom njegovog putovanja u Kaliforniju 1931. Čuvao se u Arhivi Alberta Einsteina u Jeruzalemu, greškom je bio klasifikovan kao prvi predložak za jedan drugi rad.
Fizičar Cormac O’Raifeartaigh Waterford s Institute of Technology u Irskoj kaže da se veoma iznenadio kada je otkrio o čemu rad govori. On i njegove kolege objavili su engleski prevod teksta koji je izvorno napisan na nemačkom.
Kasnija astronomska posmatranja opovrgnula su Hoyleovu ideju o postojanom svemiru, međutim on je bio utemeljen na konzistentnoj matematici. Model je malo nategnuo Einsteinovu opštu teoriju relativnosti kako bi našao mehanizam kojim bi se materija mogla spontano stvarati.
Einsteinov rukopis pokazuje da je on u početku bio uveren da bi takav mehanizam mogao postojati i bez modifikacija njegove izvorne teorije. No kasnije je shvatio da je napravio neke greške u proračunima. Kada ih je otkrio, ispravio ih je mastilom drukčije boje, a potom je verovatno zaključio da ideja neće funkcionisati pa je odustao, pretpostavlja O’Raifeartaigh.
Rad pokazuje da je Einstein imao problema s prihvatanjem velikog praska, jer je uključivao misteriozan trenutak stvaranja iako je bio logična posledica njegove relativnosti. U početku je zagovarao statičan svemir da bi kasnije, kada su ga astronomski podaci o njegovom širenju opovrgnuli, kao svojevrstan kompromis pokušao razraditi svemir postojanog stanja – svemir koji se širi, ali ostaje postojano gust.
Izvor: 24sata.info