Veoma je verovatno da se još uvek nalazimo jako daleko od stvaranja veštačkog oblika životnih formi u laboratoriji, ali jedno od svojstava živih organizama više nije njihova ekskluziva, odnosno ekskluziva "DNK života".

Naučnici Univerziteta u Glasgowu, uspeli su podstaknuti veštačku evoluciju sa hemikalijama. Njihova tehnika uključuje korišćenje robota 3D printera koji stvara kapljice ulja koje kapa u vodu. Svaki put kapi su sastavljene od drugačije mešavine 4 sastojka, a robot izabira sledeće generacije (mešavine) koje zasniva na željenim svojstvima poput stabilnosti.

Hemikalije se u ovom slučaju ne razvijaju, odnosno ne evoluiraju same po sebi, ali proces funkcioniše vrlo slično kao što je to slučaj u prirodnoj selekciji, pa kapljice nakon 20 generacija monitorisanja od strane računarskog algoritma za nadzor koji pomaže robotu, postaju primetno stabilnije. Naučnici veruju da će im ovo, gledajući dugoročno, pomoći u proučavanju nastanka života, te u nastojanju da ga jednog dana možda i kreiraju.

Ako mislite da ovo nije ništa posebno, te da smo jako daleko od stvaranja veštačkog života, setite se istraživanja Philippa Holligera iz Cambridgea, koji je od genetskog materijala stvorenog u laboratoriji uspeo proizvesti veštačke enzime, vitalne katalizatore potrebne za život kakav poznajemo koji ne sadrže DNK ili RNK, već XNK.

Koliko ćemo čekati dok iz jedne retorte nešto živo ne ispuzi, još nam nije poznato, ali mnogi biohemičari će vam reći da je to veliki korak u budućem razvoju nauke.

 

Izvor: vidi.hr