NASA-ina sonda Voyager 1 danas je proslavila svoj 35. rođendan u svemiru i poslala podatke o drugoj promeni u svome beskrajnom okruženju, baš kao što su naučnici predvideli da će se dogoditi pre njenog ulaska u međuzvezdani prostor.
Od juna Voyager 1 beleži nagli porast u količinama kosmičkih zraka, što je jedan od tri kriterijuma prema kojima se može utvrditi da je napustio heliosferu, spoljni omotač od nabijenih čestica Sunca. Sada je takođe registrovao smanjenje količina čestica niže energije koje izlaze iz Sunčevog sistema, što je drugi kriterijum. Treći i konačni, koji se NASA-ini naučnici nadaju uskoro da vide, trebao bi biti nagla promena magnetskih polja iz smera istok-zapad u pravcu sever-jug. Naučnici trenutno istražuju najnovije pristigle podatke kako bi utvrdili je li moguće da se to već dogodilo.
Zastarela tehnologija, ali još uvek živa
Letelica se nakon dugog putovanja nalazi na samom rubu Sunčevog sistema i uskoro će ga zauvek napustiti. Sve informacije koje šalje na Zemlju stižu sa kašnjenjem od čak 17 sati, koliko svetlosti treba da pređe tu razdaljinu.
Sonda je opremljena za današnje pojmove vrlo primitivnom tehnologijom – računarom sa osam traka koje ima 68 kilobajta memorije, što je ukupno oko 100.000 puta manje od iPada. No začudo još uvek funkcioniše i najudaljenije je delo ljudskih ruku u svemiru.
Voyager 1 i Voyager 2 lansirani su 1997. godine. Voyager 2 je otputovao prema Uranu i Neptunu i jedina je letelica koja je posetila te spoljne planete. Voyager 1 je iskoristio gravitacijsku "praćku" Saturna i katapultirao se prema rubu Sunčevog sistema.
Blizanci, svaki veličine automobila, imaju dovoljno nuklearnog goriva za rad do 2020. godine. Opremljeni su sa po pet instrumenata koji istražuju magnetska polja, kosmičke zrake i solarne vetrove. Svaki ima i zlatnu ploču sa ugraviranim višejezičnim pozdravima, muzikom i slikama za slučaj da na njih naiđu neki inteligentni vanzemaljci. Kamere im već duže ne rade, međutim pre nego što su ugašene, Voyager 1 je 1999. poslao sliku Zemlje sa udaljenosti od oko 6 milijardi km. U svome govoru na univerzitetu Cornell slavni popularizator nauke Carl Sagan istaknuo je da se cela ljudska istorija dogodila na toj tačkici koja sa tako velike udaljenosti izgleda beznačajno, ali je naš dom.
Iako na misiji više nijedan naučnik ne radi puno radno vreme, šačica inženjera satelitskog kampusa u Pasadeni još uvek prati signale koje blizanci šalju. U kontrolnoj sobi, koju bi bilo lako pomešali sa kancelarijom osiguravajuće kompanije da nema natpisa 'Kontrolor misije', na računaru stoji upozorenje: 'Ključni hardver misije Voyager. Molimo vas, ne dirajte.'
Daleke 1977. misija je stajala 983 miliona dolara, što bi danas bilo oko 3,7 milijardi.
Izvor: tportal.hr