Svemir je, kako naučnici tvrde, jedna ogromna praznina koju čini jedan strašan, prazan vakuum. Uprokos svojoj praznini, postoje njegovi delovi koji poseduju ogromne strukture, kao što su Sunce, nebule, galaksije i galaktička jata. Ipak, koja struktura u svemiru je najveća od svih?
Ispostavlja se da je u pitanju nešto misteriozno i da njeno postojanje prkosi zakonima fizike. Najveća struktura u svemiru ima i impresivan naziv: Herkules-Korona Borealis veliki zid ili Veliki zid gama bleskova.
Eksplozija gama zraka je ultra energetska eksplozija gama radijacije, što je najsvetlija elektormagnetna pojava u svemiru. Izvor eksplozija gama zraka se povezuje sa smrću zvezda u dalekim galaksijama. Za naučnike, ovaj veliki zid je svetleći pokazatelj da je taj region gusto ispunjen prašinom i materijom.
Nedavno, naučnici su pronašli gustu oblast svemira sa ogromnim brojem ovakvih zidova, čak njih 14. Oni su pretpostavili da je njihova struktura poput zida, jer su poređani jedni na druge, poput cigli. Ipak, za razliku od kuće koja se prostire u širinu, oni se prostiru milijardama svetlosnih godina kroz svemir.
Pošto je zid toliko udaljen, jako je teško locirati ga sa preciznošću. Ipak, preliminarni rezultati tvrde da se njegova veličina prostire od 5.4 milijardi svetlosnih godina udaljenosti sve do 18 milijardi svetlosnih godina. Koliko je zamišljanje veličine ove strukture teško, još teže je utvrditi kako ovakva struktura nastaje.
Enigma koja se vezuje za ovaj zid počinje samom činjenicom da je taj objekat prevelik da bi postojao kao takav. Preveliki je da bi bio ostatak Velikog praska ili rezultat kolizije, a njegova veličina laganim tempom sve više raste.
Postoji samo jedna stvar koja je veća i od super sazvežđa. To jest, nije u pitanju objekat, već najveće prostranstvo materije iliti odsustva materije. U pitanju je super praznina. Ona predstavlja prazan prostor svemira koji je udaljen oko 1.4 milijardi svetlosnih godina. U poređenju sa gama zidom, super praznina je daleko manja.
Iako se tako zove, ovaj deo svemira baš i nije skroz prazan. Uglavnom je ispunjen galaksijama i tamnom materijom, ali je gustina materije u ovom regionu znatno manja nego u drugim delovima svemira.
Posle Velikog praska i kvantne fluktuacije tokom širenja svemira. U početku je to bila mala fluktuacija, ali sa širenje svemira porasle su i fluktuacije. Taj predeo postao je prazan i nedostajale su mu desetine hiljada galaksija. Zbog toga što u ovom predelu ima manje materije, to ga čini hladnijim od okolinih regiona i tako je dobio ime Hladna tačka.
Ova dva objekta, koja su gotovo na suprotnim stranama, predstavljaju titane i dominiraju na mestima najveće strukture i najveće praznine u svemiru. Njihova neverovatna rasprostranjenost je zaista impresivna, ali možda u budućnosti astronomi uspeju da pronađu nešto još veće od njih.
Izvor: blic.rs