Pronađena nova vrsta cveta koji je bez ljudske intervencije stvorio genetske modifikacije na sebi.
Nova vrsta mimulusa (majmunski cvet) koja je nastala zajedništvom dve strane vrste biljaka otkrivena je na obali potoka u Škotskoj. Genetske promene u ovom hibridu atraktivnih žutih cvetova dozvolile su mu da savlada neplodnost te je on sada redak primer sasvim nove vrste koja je nastala u prirodi u zadnjih 150 godina. Pretpostavlja se da su hiljade divljih vrsta i neki usevi nastali na ovaj način, ali postoji samo šačica primera u nedavnoj istoriji sa ovakvim tipom formacije vrste.
Preci ove nove vrste dovezeni su iz Amerike kao botaničke retkosti u 19.veku, a viktorijanski botaničari su ih ubrzo prisvojili. Kratko nakon njihovog dolaska, prerasli su granice britanskih vrtova i sada se mogu naći u divljini na obalama reka i potoka. Reprodukcija među tim vrstama rađa hibride koji su sada rasprostranjeni u Britaniji. Genetske razlike među roditeljima znače da su hibridi neplodni i ne napreduju nakon prve generacije.
Dr. Mario Vallejo-Marin, evolucijski biolog specijalizovan za biljke sa Univerziteta u Stirlingu je dokumentovao prve primerke hibrida majmunskog cveta koji su savladali genetičke prepreke i ponovo postali plodni. Ovaj rodni hibrid koji je nastao od roditelja "imigranata" predstavlja novu, autohtonu škotsku vrstu. Dr. Vallejo-Marin izabrao je ime Mimulus peregrinus koje se prevodi kao "skitnica". Vrsta je opisana u časopisu otvorenog tipa, PhytoKeys.
"Dva američka majmunska cveta su nesposobna proizvesti plodne potomke zbog razlika u količini DNA prisutnoj u svakoj od vrsta, što je ekvivalent dobijanju sterilne mule zbog ukrštanja konja i magarca", kaže dr. Vallejo-Marin. "Međutim, u retkim slučajevima, dupliciranje čitave hibridne DNA, koje se još naziva i poliploidizacija, može izjednačiti količinu DNA i vratiti plodnost. Naša istraživanja sugerišu da se tačno to ovde i dogodilo."
Otkriće će pomoći naučnicima da razumeju kako nastaju nove vrste. Uopšteno se misli da su mnoge postojeće biljne vrste, uključujući useve poput pšenice, pamuka i duvana nastale na sličan način, ali pronaći primere tog procesa u toku je retko.
"Ovo je uzbudljiva prilika za istraživanje evolucije u trenutku odvijanja," kaže Vallejo-Marin. "Ne znamo koliko je nova vrsta učestala ili koliko dobro će se širiti, pa će sledeći korak biti otkrivanje njene distribucije i dopuštaju li njene ekološke karakteristike kolonizaciju okoline koja trenutno ne može biti iskorišćena od strane njenih roditelja."
Izvor: vidi.hr