Naša percepcija "ukusne vode" ne zavisi samo o hemijskom sastavu tečnosti bez koje nema života.
Kada većina ljudi govori o vodi sa dobrim ukusom, oni pričaju o vodi koja ima ukus poput njihove sline. "Kad okusite nešto, upoređujete ukus te vode sa slinom u vašim ustima", kaže Gary Burlingame, koji nadzire kvalitet vode u Philadelphijskom odseku za vodu. "Slina u vašim ustima je slana."
Slana slina kupa vaš jezik, oblivajući svaki od hiljadu senzora ukusa. To vas štiti od gadnih bakterija, vlaži hranu, pomaže vam da izgovorite reč "stalaktiti", pa vam čak omogućuje da prepoznate kada pijete nešto što je loše za vas. Poput "čiste" vode.
Napomenimo da govorimo o doista čistoj vodi. Svesti vodu na ultra čisto stanje čini je neprikladnom za ljudsku konzumaciju. U svetu elektronike, proizvođači uklanjaju sve minerale, otopljeni gas i čestice nečistoće iz vode. Rezultat se zove ultra čista voda koja se koristi za čišćenje male, osetljive opreme poput poluprovodnika, koji se nalaze u mikročipovima računara.
Molekule vode imaju blago negativni naboj, što znači da su dobri za otapanje ili razdvajanje drugih molekula. Kad je voda u ultra čistom stanju, ona se zove "super čistač", isisavajući najsitnije čestice prljavštine i ostavljajući mozak vašeg računara potpuno čistim.
Ali, ako biste pili ultra čistu vodu, ona bi doslovno pila vas. U trenutku prelaska preko vaših usana, počela bi otapati vredne minerale u vašoj slini.
"Vaša usta žele kalijum, magnezijum i druge minerale", kaže Arthur von Wiesenberger, profesionalni degustator vode koji vodi takmičenje u degustaciji vode već više od 20 godina. "Voda zna kada se svodi na to stanje."
Srećom, čista voda se retko pronalazi u prirodi. Ona se stalno kreće i prolazi kroz stene i tla, sakuplja minerale i hemikalije neophodne za vaše telo.
Vaš jezik može okusiti slatkoću, gorčinu, slanost, kiselost ili mesnati ukus. I to je sve. Vaš jezik može osećati toplo i hladno, a takođe može osećati ljutinu, što je zapravo reakcija vaših živčanih završetaka na bol.
Ali ne možete imati puno razumevanje ukusa ako ne računate na još jedno čulo. Mislite da je hlor ono što okusite u vodi iz vaše slavine? To je zapravo hlor koji mirišete. "Kada pijete i okusite, zapravo i mirišete u isto vreme", kaže Burlingame. "Kada voda prolazi kroz vaša usta, ona aktivira senzore ukusa na jeziku, ali deo te vode se pretvara u gas i diže se gore do zadnje strane vašeg vrata prema nosu".
Najveće pritužbe koje Amerikanci imaju o njihovoj vodi iz slavine vezane su uz miris hlora iz postrojenja za obradu i sumporan miris gvožđa, metalni miris rđe ili zemljani miris algi.
"Voda za piće ne bi trebala imati miris", kaže Burlingame. "Ona možda ima ukus, ali to ne bi trebalo imati nikakve osećajne faktore. Ukus ne bi smeo biti hrskav, te sigurno ne bi trebao izazivati peckanje. Voda bi trebala imati ukus i podsećati na ništa".
Izvor: vidi.hr