Nakon što su obožavatelji Nikole Tesla iz celog sveta nedavno u rekordnom vremenu od 10-ak dana uspeli prikupiti dovoljno novca – više od milion dolara – za kupovinu laboratorije koju je genijalac iz Smiljana izgradio kraj New Yorka, kolumnista BBC-ja Tom de Castella postavio je zanimljivo pitanje: 'Zašto toliko malo ljudi zna za ovog velikog pronalazača?'

'Tesla je manje slavan od Einsteina. Manje je slavan od Leonarda i bez sumnje je manje slavan od Stephena Hawkinga', piše Castella i dodaje: 'Što je najgore za njegove fanove, čak je mnogo manje slavan od svoga glavnog suparnika Thomasa Edisona.'

Autor ističe da je Tesla, koji je rođen u Smiljanu u današnjoj Hrvatskoj u srpskoj porodici, pronalazač višefaznog sistema naizmenične struje na kojem danas počiva snabdevanje  električnom energijom u celom svetu; razvio je radio kontrolu uređaja, istraživao bežični prenos energije i konstruisao prvu hidrocentralu na vodopadima Nijagare. 'Tesla je bio pobednik u Ratu struja – borbi između Georgea Westinghousea i Thomasa Edisona koja je trebala odlučiti hoće li se za prenos električne energije koristiti naizmenična ili jednosmerna struja. Međutim, vreme kasnije nije bilo na strani Tesle', kazao je De Castella.

Ekscentrični svetac geekova

Tesla je, kaže, bio ekscentrik, naročito u poznijim godinama života. Verovao je da celibat jača mozak, mislio je da komunicira sa vanzemaljcima, a čak se zaljubio u goluba. Poslednjih decenija pao je u zaborav, a Edison je promenjen u jednog od najvećih pronalazača sveta.

Edison je tokom Rata struja pokušavao diskreditovati tehnologiju svoga suparnika ističući da je opasna. Čak je organizovao javna pogubljenja životinja, među kojima i jednog slona te tajno finansirao razvoj prve električne stolice kako bi ukazao na opasnosti naizmenične struje. Međutim, ova javna kampanja nije uspela zaseniti očite prednosti AC-a. Dalekovodi kojima širom sveta prolazi struja pod naponom od 400.000 volti Teslina su ostavština.

Marc Grenther, glavni kustos Muzeja Henryja Forda u Michiganu, smatra da su Tesla i Edison pripadali vrlo različitim vrstama genijalaca.

Tesla je voleo konceptualizirati i rešavati stvari u glavi. Više su ga zanimale ideje nego njihova praktična primena. Edison je polazio od komercijalnih potencijala i uzastopno je ponavljao testiranja stvari.

'Tesla je bio više cerebralan. Kao da je živeo u svetu filozofije', rekao je Grenther. 'Edison je bio praktičniji, više je radio na temelju iskustva.'

Organizator kampanje za prikupljanje novca za Teslin muzej, osnivač web-stranice Oatmeal, Matthew Inman kaže da je Tesla bio pravi geek. 'Bio je više kao Steve Wozniak nego kao Steve Jobs. Bio je ludi megagenij.'

 

Izvor: tportal.hr