Аутор: МАРИНА ВЛАТКОВИЋ, ученица трећег разреда Техничке школе у Књажевцу, Центар за таленте Бор
Ментор: професор ДРАГАНА ЦВЕЈИЋ ВУКИЋ
РЕЗИМЕ
Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881) руски је романописац украјинских корена и уз Толстоја највећи представник руског реализма. Остао је познат као публицист и новелист те један од најзначајнијих књижевника који је икада постојао. Сматра се како је имао велики утицај на књижевност у свету, а мало који писац из новијег времена могао се томе одупрети, а што се највише види у покретима попут егзистенцијализма и експресионизма. Његово књижевно стварање почиње романима „Бедни људи“ (1846) и „Двојник“ (1846).
Добро познавање људске природе омогућило је Достојевском да заснује модеран психолошки роман и да у том жанру да најбоља остварења у светској књижевности. Његова је заслуга што је у роман увео директан унутрашњи монолог као доминатно уметничко средство за самоиспољавање јунака и откривање сложености њиховог друштвеног света. Сви квалитети психолошког романа Достојевског најпотпуније су остварени у роману „Злочин и казна“. У „Злочину и казни“ главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о „великим људима“ и социјалној правди. Живећи у највећој беди, изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству, док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности. Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљада људи. Одлучује да искуша себе и почини злочин који ће му донети новац за школовање и човека достојни живот. Међутим, под теретом свести, на крају се предаје полицији.
Кључне речи: Достојевски, Раскољников, злочин, казна, спасење
SUMMARY
Fyodor Mikhailovich Dostoyevsky (1821-1881) is a Russian novelist of Ukrainian origin, the greatest representative of Russian realism besides Tolstoy. He has remained known as a publicist and novelist and one of the most significant writers ever. He is considered to have had a great influence on the world’s literature, which very few contemporary writers could resist; this can be seen in the movements such as existentialism and expressionism. His literary work began with Poor Folk (1846) and The Double (1846).
His excellent knowledge of the human nature enabled Dostoyevsky to found the modern psychological novel and to give his best works in that genre to the world’s literature. His credit is that he integrated direct internal monologue into the novel as a dominant artistic medium for characters’ self-expression and for discovering the complex social world of theirs. All qualities of Dostoevsky’s psychological novel are fully disclosed in the novel Crime and Punishment. In the novel Crime and Punishment the main character is a poor student undergoing self-temptation provoked by the ideas of “big people” and social justice. Living in great misery, he builds his view of the world which is based on the idea that the society is unjust, because it lets useless and spoiled people to enjoy in wealth, while truly valuable people live in poverty with no possibility to develop themselves. On the one hand, the court convicts small crimes, while on the other hand history celebrates a person like Napoleon, who is responsible for the deaths of thousands of people. He decides to tempt himself by convicting a small crime; this will provide a small amount of money for his scholarship, thus enabling the life of a decent man. However, under the burden of his consciousness, he gives himself in to the police.
Key words: Dostoyevsky, Raskoljnikov, crime, punishment, salvation