Ako ste svesni otrova u hemijskim kućnim sredstvima, razmislite o prirodnoj alternativi.
Komercijalna sredstva za čišćenje imaju hemijske sastojke čija imena na poleđini proizvoda jedva pročitamo i ne znamo koja im je svrha. Ono što je većini tih sastojaka zajedničko je to što nisu prirodni već zagađuju prirodu i truju ljude.
Niko više i ne pomišlja na to kako su nekad naše bake održavale svoje domove čistima, a održavale su ih čistima sastojcima kao što su alkoholno sirće, alkohol za čišćenje rana, soda bikarbona, limunska kiselina i so. U novije vreme, na Internetu je puno recepata kako zamešati sopstvena sredstva za čišćenje koja su netoksična, jeftina i za koje sastojke verovatno imamo u kuhinji.
Alkoholno sirće je poznato kao dezinfekciono sredstvo jer usporava rast i ubija mikroorganizme, odličan je odmašćivač, suzbija razvoj plesni te rastvara mineralne naslage nastale od vode. Alkohol (70%-tni) je poznati antiseptik za dezinfekciju kože koji ubija i uobičajene bakterije u domaćinstvu. Soda bikarbona je lagano abrazivna i poznata je kao sredstvo za omekšavanje tvrde vode, pomoć pri čišćenju odvoda (u kombinaciji sa sirćem) te lagani izbjeljivač posivelog belog veša.
Limunska kiselina ubija bakterije, ali je i odličan odmašćivač. Obično se koristi za dezinfekciju dasaka za rezanje u kuhinji, za čišćenje kupatila i kao jedna od komponenti za pravljenje sopstvenog deterdženta za mašinu za pranje posuđa, ali je i odličan dodatak deterdžentu za pranje veša koji sprečava bleđenje boja. Jodirana so ubija bakterije i gljivice na površinama kao što su tuševi, sudopere, sunđeri u kuhinji, a ima i abrazivno delovanje. Nasuprot prirodnim sastojcima kojima se nauka nije dovoljno posvetila, reperkusije delovanja hemijskih sastojaka naučnici i te kako znaju.
Kanada je 1999. godine proglasila formaldehid toksičnom hemikalijom, ali on se i dalje koristi u sredstvima za negu kože i dece i odraslih. Zabranjena je njegova upotreba u nekim slučajevima u Evropi, a Međunarodna agencija za istraživanje raka naziva je kancerogenom. No ta hemikalija nije sama, ona je u društvu sa takođe kancerogenim 1,4 dioksinom, a obe hemikalije ispuštaju konzervansi koji se nalaze u proizvodima.
Tu su i ftalati koji se nalaze u plastičnoj ambalaži, konzervansi poznati pod nazivom parabeni, sastojci koji daju mirise i triclosan (u antibakterijskim sapunima, pastama za zube i vodicama za ispiranje usta) – sve hemikalije koje narušavaju endokrini sastav ljudi. Stoddard rastvor, naftalin i morfolin smatraju se opasnim otpadom, a hlorisani materijali mogu formirati organske spojeve hlora koji mogu biti smešteni u stanice masti putem kojih mogu ući u majčino mleko. Butil glikol se npr. nalazi u većini sredstava za pranje prozora, pećnica, otklanjanje mrlja, osvežavanje prostora, čišćenje tepiha, a smatra se veoma otrovnim.
Mnogi od navedenih sastojaka su neuro otrovi koji smanjuju rad centralnog živčanog sistema, a mogu uzrokovati glavobolje, manjak koncentracije, zbunjenost i simptome mentalnih bolesti.
No ipak, tek ove godine američko Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite stavilo je formaldehid na svoju listu poznatih uzročnika raka kod ljudi. Trinaest godina posle Kanade. Ipak, i veliki proizvođači počinju menjati sastojke svojih proizvoda. Tako se Johnson and Johnson obvezao ukloniti sve štetne hemikalije iz proizvoda za negu dece do 2013., a iz svih ostalih proizvoda za ličnu negu do 2015. godine.
Izvor: vidi.hr