Naučnici su pronašli dokaze koji upućuje da su ljudi iz paleolitika reciklirali kamene rukotvorine.
Istraživanje na Univerzitetu Rovira i Virgili, i Katalonskom institutu ljudske paleontologije i društvene evolucije (IPHES), otkriva da su ljudi iz doba paleolitika reciklirali svoje kamene rukotvorine kako bi ih upotrebili u druge svrhe. Istraživanje se bazira na izgorenim rukotvorinama nađenim u Moli del Saltu u Tarragoni u Španiji.
Arheolozi su pronašli veliki postotak izgorenih ostataka na nalazištu koji potiču iz paleolitskog doba pre 13.000 godina. Naučnici navode kako su izabrali izgorene rukotvorine zato što nam one na jednostavan način mogu reći jesu li bile promenjene nakon što su bile izložene vatri. Rezultati pokazuju da je recikliranje alata bilo uobičajeno tokom kraja paleolitskog doba. Međutim, ova praksa se ne dokumentuje kao drugi tipovi rukotvorina. Korišćenje recikliranog alata je bilo uobičajenije za kućne aktivnosti i izgleda da je bilo povezano sa trenutnim potrebama.
Recikliranje je povezano sa hitnim potrebama, što znači da su alati morali biti jednostavni i brzo dostupni kada se ukaže potreba za njima. Pribor za lov, kao na primer luk i strela, nikada nisu izrađivani od recikliranih rukotvorina. Za razliku od toga, duple rukotvorine (one koje kombinuju dva alata u istom predmetu), češće su reciklirane.
"To pokazuje da veliki deo ovih alata nije napravljen da se dobije dupla rukotvorina, već bi se napravio prvi alat, a drugi bi se dodao nakon recikliranja", naglasio je Manuel Vaquero, istraživač sa Univerziteta Rovira i Virgili. Istorija rukotvorina i sled promena koje su se događale tokom vremena su jako važne u razumevanju njihove završne morfologije. Prema Vaqueru ovo je jako važno s kulturološkog stajališta, posebno u razdobljima kao što je kraj paleolitika za koji je vredela izreka: "što oštriji predmet, to oštriji um".
Recikliranje je možda bilo jako važno u lovačko-sakupljačkim zajednicama tokom paleolitskog doba što možemo videti ako posmatramo današnje urođenike.
"Tu je važna i ekonomska komponenta jer bi se povećavala dostupnost litija, posebno za vreme oskudice. Nadalje, to je bitan faktor pri interpretaciji područja jer ona nisu samo mesta za život već su i mesta na kojima postoje resursi", zaključuje istraživač.
Ponovno korišćenje resursa je značilo da ovi ljudi nisu morali odlaziti daleko kako bi našli sirovine za izradu svojeg alata, što je zadatak koji bi ih mogao odvesti daleko od kampa. Oni bi jednostavno uzeli rukotvorinu koju je odbacila grupa koja je tu pre živela.
Izvor: vidi.hr