NASA razvija svemirsku kapsulu koja će se moći meko spustiti na Zemlju autorotacijom kao helikopter.
Svi današnji helikopteri se dizajniraju tako da u slučaju prestanka rada motora, potisak vazduha na elise stvara dovoljnu rotaciju kako bi se letelica mogla spustiti na zemlju relativno meko i sačuvati život pilotima i putnicima.
Vodeći se tom karakteristikom autorotacije helikoptera, NASA je odlučila pokrenuti projekat razvoja svemirske kapsule, koja bi korišćenjem istog principa omogućila astronautima meko prizemljenje baz padobrana na bilo koju površinu, livadu, aerodromsku pistu ili čak ravni krov zgrade.
Za razliku od spuštanja kapsule padobranom, čime su astronauti tokom sletanja potpuno onemogućeni za bilo kakvo upravljanje, ovaj sistem bi im omogućio i da koriguju let, te izaberu mesto na koje će sleteti i to bez ikakvog motora.
Ako se pitate zbog čega se u sistem ne bi dodao i motor, pa da se kapsula tokom sletanja pretvori u pravi helikopter, razlog je u tome što se tokom lansiranja u svemir svaki gram dodatnog tereta odražava na snagu raketa, pa stoga ni jedan projekat svemirskih letelica nije razvijan u tom smeru.
Kod ovog projekta ideja je da se elise nalaze tokom lansiranja letelice i boravka u svemiru pričvršćene za nosač raketnih boostera, a nakon ulaska u atmosferu i postizanja podzvučne brzine otvaraju poput kišobrana i potom omogućuju let autorotacijom, dok bi astronauti menjanjem nagiba lopatica mogli kapsulom upravljati i korigovati joj prema potrebi putanju do mekog prizemljenja.
Rukovodilac projekta Jeff Hagen, inženjer Johnson Space centra iz Houstona proizveo je dva modela prototipa budućih kapusula u veličini 1:6, koje njegov kolega Jim Meehan testira u hangaru zgrade Vehicle Assembly Building unutar Kennedy Space centra na Floridi, koja inače služi za gradnju raketa, na taj način da ih spušta sa visine zavezane žicom za plafon i isprobava uglove nagiba elisa pomoću daljinskog upravljača, te beleži podatke o okretima rotora.
"Možete sleteti nežno i možete sleteti gde god želite, nema potrebe za sletanjem u more", kaže Meehan. "Upoređujući naš sistem sa padobranom, ovde dobijate mekano prizemljenje i ciljano mesto sletanja".
U sledećoj fazi planira se sletanje kapsule koja će biti otkačena sa balona sa velike visine, a potom bi se kapsule bez posade koristile za spuštanje osetljivih naučnih uzoraka sa Međunarodne svemirske stanice.
"Između našeg testiranja i budućih sletanja letelica sa ljudskom posadom treba preći veliki ponor, no između toga možemo vršiti testove donošenjem malih uzoraka iz svemira", kaže Hagen.
Izvor: vidi.hr