Genom vašeg božićnog drvca ostao je nepromenjen u 100 miliona godina.

Naučnici sa Univerziteta Laval i njihove kolege iz Canadian Forest Service su otkrili da je genom četinara poput smreke, bora i jele ostao isti u poslednjih 100 miliona godina. Ta izvanredna genomska stabilnost objašnjava sličnosti između današnjih četinara i fosila iz doba kada su dinosaurusi hodali Zemljom. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu BMC Biology.

Tim naučnika pod vođstvom profesora Jeana Bousqueta koji se bavi istraživanjima šume i genomike životne sredine, došao je do tog zaključka nakon analize genoma četinara i biljaka cvetnica. Obe grupe imaju istog pretka, ali razdvojile su se pre oko 300 miliona godina.

Upoređivan je genom makrostrukture za 157 porodica gena prisutnih i u četinarima i u cvetnicama. Primetili su da je genom četinara ostao stabilan u poslednjih najmanje 100 miliona godina, dok je onaj cvetnica podlegao velikim promenama u istom razdoblju. "To ne znači da nije bilo promena manjih razmera, poput genetskih mutacija", ističe Jean Bousquet i dodaje: "Međutim, makrostruktura genoma četinara ostala je izuzetno stabilna tokom godina".

Ova velika stabilnost ide ruku pod ruku sa niskom stopom specijacije kod četinara. U svetu postoji samo oko 600 vrsta četinara, u poređenju sa više od 400.000 vrsta cvetnica. "Čini se da su četinari postigli ravnotežu sa okolinom vrlo rano", napominje profesor Bousquet i zaključuje: "Još i danas ove biljke uspevaju po celome svetu, prvenstveno u hladnijim podnebljima. Nasuprot tome, cvetnice su pod jakim pritiskom evolucije i bore se za opstanak i razmnožavanje".

 

Izvor: vidi.hr