Amiglada se zbog svoje uloge u regulisanju odgovora tela na strah često naziva moždanim centrom za strah. Važnog ovog centra je tolika da osobe koje pate od retkog poremećaja poznatog kao Urbach-Wietheovo oboljenje, pored mnogih simptoma, takođe nisu u stanju da osećaju strah i paniku ni pod kakvim okolnostima pa čak i onda kada im je život u opasnosti.

Međutim, jedno novo istraživanje je pokazalo da je mozak u stanju da na više načina procesuira i iskusi strah, čak i onda kada ljudi ne poseduju navedeni centar za strah.

Kako piše Nature News, neuropsiholog Justin Feinstein, koji je radio sa jednom ženom koja pati od Urbach-Wietheovog poremećaja, je dokazao da strah mogu osetiti i ljudi kod kojih amigdala uopšte ne funkcioniše.

Feinstein i njegov tim su radili eksperimente na jednoj 44-godišnjoj ženi koja pati od navedenog genetskog poremećaja, koji uzrokuje stvrdnjavanje i mežuranje amigdale. Žena nije bila u stanju da doživi paniku i strah.

Međutim, naučnici su otkrili da je žena ipak osećala strah kada bi njen mozak detektovao povećane nivoe ugljendioksida, što je upućivalo na mogućnost gušenja. Strah se kod ove žene mogao uočiti čak i kada nivo ugljendioksida nije bio smrtonosan.

Kako bi testirali ovu teoriju, naučnici su pozvali još dve osobe sa Urbach-Wietheovim poremećajem te 12 zdravih osoba.

Nakon udisanja ugljendioksida osobe sa oštećenjem mozga su odmah osetile strah i paniku, koji su bili i mnogo izraženiji nego kod zdravih osoba.

 

Izvor: klix.ba