Megapolisi menjaju klimu i čine je opasnom za stanovnike – upozoravaju naučnici.

Stručnjaci su izračunali da se u gradovima severne polulopte prosečna temperatura vazduha podiže za jedan stepen celzijusa godišnje.

Američki istraživači iz Instituta za okeanografiju "Scrippsa" odredili su kako takozvani efekat toplog ostrva (urban heat island) utiče na ekologiju. U velikim gradovima vazduh se zagrejava od industrijskih preduzeća, automobila…

Zgrade od stakla i betona hlade se vrlo sporo, na kraju se pojavljuju zone nagomilavanja natropogene toplote. Vazdušni tokovi raznose ih hiljadama kilometara unaokolo.

Nije reč samo o izmenama temperature. Velike zgrade menjaju tokove vazduha. Vetar u gradovima duva na drugi način. Mogu da se pojave jaki vihori.

To doprinosi zagađenju prašinom, što je vrlo opasno. Ultramale čestice, manje od mikrona, lako prodiru u organizam i izazivaju bolesti.

Pri tome nivo zagađenja vazduha teškim metalima i opasnim supstancama umnogome zavisi od planiranja grada.

Ako je megapolis izgrađen previše gusto, mogu da se formiraju zone sa vrlo jakim zagađenjem vazduha.

Veliki gradovi nesumnjivo nanose štetu ekologiji predgrađa. Ipak, ova šteta se može minimalizovati ukoliko postoji dobra volja. Dovoljno je izgraditi uređaje za prečišćavanje, smanjiti izbacivanje štetnih supstanci. Mnogo je opasnija nepromišljena seča šume.

I američki naučnici i eksperti "Glasa Rusije" potvrđuju da gradovi zaista zagrejavaju planetu. Ipak, za sada antropogeno delovanje predstavlja opasnost samo za zdravlje samih građana.

Ali, ako veliki gradovi i dalje budu rasli, a prirodni resursi budu korišćeni neracionalno, globalna ekološka katastrofa neće moći da se izbegne.

 

Izvor: klix.ba