U Naučnom Muzeju u Londonu danas je izložen prvi potpuno veštački čovek na svetu nazvan Rex.

Visok je dva metra, a veštački mu nisu samo udovi već i svi glavni organi. Rex ima veštački disajni i krvni sistem, bioničku slezinu koja čisti krv, gušteraču koja održava potrebne nivoe šećera, iza smeđih šarenica usađena mu je mrežnjača kojom može gledati okupljene znatiželjnike. Rex voli rap muziku i piće, ima određenu veštačku inteligenciju, a zna čak i razgovarati. Tu i tamo potkrade mu se poneka greška, no obično se brzo ispravlja.

Kreirale su ga TV kompanija Darlow Smithson Productions i robotičari iz Shadow Robot Company sa idejom da pokažu u kojoj se meri danas bionička tehnologija približila ili čak sustigla mogućnosti ljudskog tela. Napravljen je po slici i prilici švajcarskog istraživača Bertolta Meyera koji i sam ima bioničku ruku.

Sa bioničkim udovim odnosno protezama već smo se navikli susretati. Neki od njih toliko su napredni da svojim vlasnicima omogućuju da trče brže od ostalih ljudi. No tehnologija razvoja veštačkih organa nešto je novija. Primjer gušterača koju je izumila prof. Joan Taylor sa De Montfort Universityja reguliše nivoe insulina bez potrebe za svesnom kontrolom. Poput prirodne gušterače ona se trajno usađuje u telo i uključuje u homeostatski sistem. Prof. Taylor veruje da će kroz sedam godina ući u široku upotrebu.

Naučnici predviđaju da bi u doglednoj budućnosti ljudi mogli gotovo cela svoja tela zameniti bioničkim i tako značajno produžiti život. Kada bi to učinili i sa mozgom uz pomoć memorijskih čipova postali bismo praktički večni. Međutim, mnogi se pitaju gde bismo u celom tom bioničkom organizmu onda ostali mi. Verovatno će vreme dati odgovor na ovo pitanje kako će se ljudi sve više navikavati na veštačke dodatke i zamene za organe. Razvoj ove tehnologije otvoriće još jedno kontraverzno pitanje – hoće li ljudi u budućnosti menjati svoje zdrave organe veštačkim samo zato što će oni biti bolji?

 

Izvor tportal.hr