Svet snova oduvek je fascinirao ljude. Drevni Egipćani verovali su da snovi omogućuju komunikaciju sa duhovnim svetom. Stari Grci bili su pak među prvima koji su pretpostavili da su oni kreacije uma
Vekovima kasnije istraživao ih je austrijski neurolog Sigmund Freud. On je verovao da su snovi ključ naše potisnute podsvesti, naših želja i strahova, naročito seksualnih konflikata, te da su puni kodiranih poruka i fantazija.
No savremena merenja aktivnosti mozga i proučavanje sadržaja snova omogućuju nam da bolje razumemo njihovu funkciju i pronađemo odgovore na stogodišnje pitanje: Zašto uopšte sanjamo?
Nauka je pokazala da postoje najmanje dve ključne vrste snova. Jedna od njih su REM snovi koje sanjamo tokom dubokog spavanja koje karakterišu brza kretnja očiju (Rapid Eye Motion). U toj fazi najčešće se nalazimo u bizarnim situacijama i nju najčešće prepoznajemo kao sanjanje. REM san odnosi se na čitav sled događaja, vizuelno je složen i ima radnju koja se doživljava kao realnost. U njoj je povećana brzina protoka krvi u vidnom području mozga, a smanjena u donjem frontalnom području, koje je odgovorno za planiranje i organizaciju događaja u vremenu. Time se tumači pojava da se za vreme spavanja javljaju jasne slike koje su loše organizovane u vremenu.
U n-REM fazi koja se doživljava tokom 'plitkog' spavanja snovi su ređi. Ako se probudimo u REM fazi, u 80-90 % slučajeva bićemo svesni da smo upravo sanjali. No ako se probudimo u n-REM fazi, taj će postotak biti znatno manji – između 10 i 70 %.
Čemu služe snovi?
Naučnici danas nastoje pronaći odgovore na još dva važna pitanja: Jesu li snovi samo nusproizvodi mozga ili utiču na njegove funkcije, te imaju li neko značenje?
Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi koji tokom n-REM faze sanjaju neki problem, kasnije, kada se probude, lakše rešavaju isti problem. Skeniranjem mozga takođe je utvrđeno da iste živčane signale reprodukujemo kada sanjamo neku aktivnost poput vožnje bicikla, kao i kada je obavljamo u stvarnom životu. Neki stručnjaci smatraju da je razlog tome činjenica da n-REM snovi služe stabilizaciji i jačanju našeg pamćenja dok dublji REM snovi potpuno reorganizuju informacije koje smo pohranili u mozgu čime se omogućuju nove veze i uvidi u stvari. Drugi pak veruju da su snovi važniji za naše emocije nego za pamćenje. Ova druga teorija mogla bi objasniti noćne more. Jedno istraživanje pokazalo je da oko 40% snova odraslih sadrži neke agresivne doživljaje i susrete što bi moglo značiti da se kroz njih pripremamo za stresove u okruženju. Jedna druga studija utvrdila je da je gotovo pola snova dece povezano sa životinjama koje se često doživljavaju kao neprijatelji. Budući da su deca manje vremena provela doživljavajući savremeni svet, njihova bi iskustva mogla biti sličnija onima naših predaka kada su divlje životinje bile ozbiljna pretnja. Suočavanje sa njima drevnim je ljudima moglo biti korisno za preživljavanje. Slične snove danas imaju odrasli pripadnici plemena lovaca – sakupljača.
Koja god teorija bila bliža istini – da snovi služe jačanju i preslagivanju pamćenja ili pripremi naših emocija, čak i uz najsavremeniju tehnologiju i metodologiju, svet snova zasigurno će još dugo biti misterija i predmet naučnih istraživanja.
Izor: tportal.hr