Da bi se održavali ili razvijali ljudska inteligencija i ponašanje trebaju optimalno funkcionisanje velikog broja gena za šta je neophodan ogroman evolucijski pritisak.
No dr. Gerald Crabtree, profesor na univerzitetu Stanford objavio je krajem 2012. u časopisu Trends in Genetics kontroverznu uznemirujuću studiju prema kojoj takvog pritiska već vekovima nema zbog čega ljudske intelektualne i emocionalne sposobnosti polako opadaju.
Naime, Crabtree smatra da složena mreža gena koji daju moć našem mozgu, a posebno su osetljivi na mutacije, u savremenom društvu ne prolazi kroz potrebnu selekciju.
'Razvoj naših intelektualnih sposobnosti i optimizacija hiljada gena za inteligenciju verovatno su se odigrali u relativno neverbalnim, raštrkanim grupama ljudi pre nego što su naši preci napustili Afriku', rekao je Crabtree. U takvoj sredini inteligencija je bila ključna za opstanak, a kazna je bila smrt, pa je jak selektivni pritisak delovao na gene i doveo do vrhunca razvoja ljudske inteligencije.
Čini se da smo od tog trenutka polako počeli gubiti tlo pod nogama. Sa razvojem poljoprivrede i urbanizacijom oslabela je moć selekcije koja je eliminisala intelektualne nedostatke. Na temelju proračuna brzine kojom se javljaju mutacije u ljudskom genomu te pretpostavke da na intelektualne sposobnosti utiče između 2.000 i 5.000 gena, Crabtree procenjuje da smo u poslednje 3.000 godina (kroz 120 generacija) svi zadržali najmanje dve mutacije koje su štetne za našu intelektualnu i emocionalnu stabilnost. Nova neuronaučna istraživanja pokazala su da su geni odgovorni za funkcije mozga izuzetno podložni mutacijama. Dr. Crabtree smatra da kombinacija ovog velikog broja osetljivih gena i manjeg selektivnog pritiska uzrokuje propadanje naših intelektualnih i emocionalnih sposobnosti.
No stručnjaci ističu da nema razloga za ozbiljnu zabrinutost. Naime, propadanje je vrlo sporo, a zahvaljujući brzom razvoju tehnologije budućnost bi trebala ponuditi nova rešenja za ovaj problem.
'Mislim da ćemo uskoro znati svaku od miliona mutacija koje mogu smanjiti naše intelektualne funkcije te kako svaka od njih međureaguje sa ostalim mutacijama, sa uticajima u sredini i ostalim procesima. Tada ćemo verovatno biti sposobni magično ispraviti sve mutacije koje su se dogodile u svim ćelijama nekog organizma u bilo kojoj fazi razvoja. Stoga nam brutalan proces prirodne selekcije više neće trebati', rekao je Crabtree.
Kritičari: Inteligencija od 1930-ih raste
U poslednjih nekoliko meseci, otkad je objavljen kontraverzni rad, oglasili su se i kritičari ove hipoteze. Neki od njih ističu da Crabtree u svojoj studiji nije pridao dovoljan značaj nekim novijim selektivnim pritiscima koje je stvorilo upravo savremeno društvo. Primer, društvene interakcije pred ljude su postavile zahteve koji nisu postojali, barem ne u tolikoj mjeri, u ranijoj fazi razvoja čoveka. Slično vredi i za obrazovanje. Naime, poznat je tzv. Flynnov efekt koji pokazuje da se prema standardiziranim testovima IQ-a prosečna inteligencija ljudi od 30-ih godina prošlog veka do danas postupno povećava. Istina je da se ovaj porast može dobrim delom pripisati manjem zagađenju, boljoj prenatalnom brizi i kvalitetnijem obrazovanju. No lovci sakupljači nisu imali niti jednu od tih pogodnosti. Drugim rečima, da bi Crabtreeova ideja bila tačna uticaj gena na slabljenje inteligencije morao bi biti dovoljno jak da nadjača ove pozitivne promene u uslovima života.
Izvor: tportal.hr