Psihoistorija je fiktivna grana nauke iz sveta Isaaca Asimova, pisca naučne fantastike. Psihoistorija podrazumeva korišćenje istorije, sociologije i matematičke statistike te generalno predviđanje budućeg ponašanja velikih grupa ljudi.

Međutim, prema rečima eksperata na konferenciji Američke asocijacije za napredak u nauci, koja je nedavno održana u Bostonu, psihoistorija možda uskoro više neće biti samo pojam u naučno fantastičnim delima.

Jedan od primera je Song Chaoming, istraživač sa Univerziteta Northwestern, koji je razvio algoritam koji pregledanjem i analiziranjem SMS poruka i poziva na telefonima može, uz prosečnu preciznost od 93 posto, odrediti gde će se ta osoba nalaziti u bilo kojem trenutku bilo kojeg dana. Ono što je impresivno je činjenica da preciznost algoritma nikada nije padala ispod 80 posto za bilo koju od 50.000 analiziranih osoba.

Epidemiolog Alessandro Vespignani je kreirao program nazvan GLEAM (globalni model epidemija i mobilnost), koji deli celi svet na stotine hiljada delova, a onda modelira kretanje između tih delova. Vespignani je program testirao na podacima o širenju virusa H1N1, ili virusa svinjskog gripa 2009. godine. GLEAM je sa skoro stopostotnim učinkom izračunao putanje širenja zaraze i maksimalan broj obolelih u svim zemljama.

 

Izvor: klix.ba