Preistorijski ljudi nisu imali četkice i paste za zube, konac ili tečnost za ispiranje usne šupljine. Ipak, njihovi zubi i usna šupljina su bili mnogo zdraviji nego kod modernih ljudi.

"Stari lovci i sakupljači su imali veoma dobre i zdrave zube. Međutim, čim su formirali prve poljoprivredne zajednice, desila se velika promena. Došlo je do širenja velikog broja oboljenja desni. Karijes je postao široko raširen", rekao je Alan Cooper, direktor Centra za drevne DNK uzorke u Australiji.

Hiljadama godina kasnije ljudi se još uvek bore protiv raznih oboljenja usne šupljine. Najveći uzročnik oboljenja je hrana koju jedemo.

Cooper i njegov tim su tokom istraživanja ispitivali zube iz 34 preistorijska ljudska skeleta. Otkrili su da, kako se menjala naša ishrana, sa mesa i povrća na ugljenohidrate i šećer, menjao se i sastav bakterija u našim ustima, prenosi NPR.

"Ono što smo kreirali u našim ustima je ekosistem niskog diverziteta prepun patogena. U ustima su se počele razvijati bakterije koje su uništile druge, manje štetne bakterije", kazao je Cooper.

Cooper veruje da bi se prethodni balans mogao vratiti ukoliko bismo smanjili unos prerađenih ugljenohidrata.

 

Izvor: klix.ba