Ljubitelji sporta i klađenja možda bi mogli da predviđaju rezultate utakmica sa jednakom uspešnošću kao i kompjuterski program, tvrde naučnici.
Nova studija pokazala je da sposobnost ljudi u predviđanju ishoda utakmica može biti popravljena treningom u kom se uče statistički idealizovani podaci. U normalnim situacijama mozak bira ograničen broj sećanja koje će koristiti kao dokaz na osnovu kog donosi odluke.
Međutim, u stvarnosti, događaji nemaju uvek najverovatniji ishod, što znači da je naše donošenje odluka ponekad zasnovano na pogrešnim informacijama.
Istraživači sa Univerziteta u Montrealu i UCL kažu da su pronašli način da “očiste” sećanja ljudi i ponude im gomilu “dokaza dobrog kvaliteta” koji će uticati na njihove buduće odluke. Lider u istraživanju dr Bredli Lav iz Odeljenja za kogniciju, percepciju i nauku o mozgu UCL kaže: “Ako ljudima date idealizovane scenarije koje će suprotstaviti stvarnim ishodima, oni će ‘pročistiti’ njihovo sećanje i ponuditi im čitavu gomilu dokaza dobrog kvaliteta”.
U studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences istraživači su programirali računare da koriste svu dostupnu statistiku u formiranju odluka, što je povećavalo verovatnoću da će davati tačne ishode.
Korišćenjem svih podataka iz prethodnih sportskih liga, predviđanja računara reflektovala su najverovatniji ishod. Zatim su naučnici “trenirali” mozgove učesnika predstavljajući im scenarija i zahtevajući od njih da predvide ishod. Ispitanici su podeljeni u dve grupe, od kojih je jedna davala tačne ishode situacija, a druga idealne.
Grupe su zatim testirane da uporede napredak i trening, a “idealna” je pokazala bolje rezultate.
U scenariju su bile utakmice dva bejzbol tima prve lige, a učesnici su morali da predvide koji od njih će pobediti. U “realnoj grupi”, učesnici su dobijali stvarne ishode igara, dok su u “idealnoj” dobijali izmišljene rezultate. Iako su imali pogrešne podatke, članovi “idealne” grupe bili su mnogo uspešniji u predviđanju pobednika.
“Za razliku od mašina, ljudi odluke donose haotično, jer se oslanjaju na bilo koje sećanje. Kada u obzir uzimate samo idealne situacije, izmišljeni podaci se uklapaju u naša kognitivna ograničenja”
Autori studije ukazali su da idealizovane situacije iz stvarnog sveta mogu biti korištene za treniranje profesionalaca koji se oslanjaju na svoju sposobnost da analiziraju i klasifikuju informacije.
Lekari, finansijski analitičari, pa čak i meteorolozi mogli bi imati koristi od ovog istraživanja, tvrde istraživači.
Izvor: vesti-online.com