Novo istraživanje kanadskih naučnika, koje je pokazalo da se najsmrtonosniji oblik virusa ebole među vrstama može širiti vazduhom, izazvalo je ovih dana veliku zabrinutost.
Tim iz Canadian Food Inspection Agency i Public Health Agency u eksperimentima je pokazao da se virus može preneti sa svinja na majmune bez direktnog kontakta. Naučnici upozoravaju da je moguće da takav prenos vazduhom već doprinosi širenju te smrtonosne bolesti u nekim delovima Afrike te da bi svinje mogle biti prirodni domaćini infekcije.
Virusi ebole izazivaju fatalne hemoragične groznice kod ljudi i mnogih drugih vrsta. Do novog otkrića verovalo se da se na ljude mogu preneti isključivo bliskim kontaktom s izlučevinama, krvi, organima i drugim telesnim tečnostima s brojnih životinja, među kojima su gorile, šimpanze i šumske antilope. Voćni šišmiš dugo se smatrao prirodnim rezervoarom infekcija. No sve veći broj eksperimentalnih dokaza u poslednje je vreme pokazao da domaće i divlje svinje takođe mogu biti skriveni izvor najsmrtonosnijeg oblika zairske ebole.
Prenos preko kapljica
U novom istraživanju, predstavljenom u časopisu Scientific Reports, kanadska je ekipa utvrdila da svinje zaražene ebolom mogu preneti viruse na majmune makakije bez direktnog kontakta. U eksperimentu su majmuni i svinje bili smešteni u kaveze razdvojene žičanom ogradom. Nakon osam dana neki su makakiji pokazali znakove karakteristične za ebolu pa su uspavani.
Stručnjaci smatraju da su se majmuni najverovatnije zarazili jer su udisali velike količine kapljica u vazduhu iz disajnih organa svinja.
'Pretpostavljamo da se velike kapljice zadržavaju u vazduhu, no ne zadugo; one ne putuju daleko', rekao je dr. Gary Kobinger iz Nacionalne mikrobiološke laboratorije u kanadskoj javnoj zdravstvenoj agenciji. No Kobinger ističe da, na sreću, taj način širenja nije isti kao kod gripa pa su njegovi dometi mnogo manji. Ako se dokaže da su svinje glavni prenosnici ebole na ljude, to bi mogla biti dobra vest jer bi se one mogle lakše vakcinisati nego mi.
Novi rezultati nude objašnjenje za testiranja koja su pokazala da neki uzgajivači svinja na Filipinima imaju antitela za drugi soj virusa ebole, reston.
No neki stručnjaci strahuju da bi ebola koja se prenosi vazduhom ipak mogla postati ozbiljna pretnja javnom zdravlju. Dr. Larry Zeitlin, predsednik Mapp Biopharmaceuticalsa, kaže da je već i sama pomisao da se prenos može odvijati vazduhom zastrašujuća.
Prošli mesec ebola je u Ugandi odnela najmanje 16 života pre nego što je suzbijena.
Šta je ebola?
Virus i bolest dobili su naziv po reci Eboli u Demokratskoj Republici Kongo u kojoj je bolest prepoznata 1976, i to u bolnici koju su vodile časne sestre flamanke. Počinje kao grip. U prvoj fazi javlja se opšta slabost, povišena temperatura i mijalgija, kao i bolovi u grudima. Mučnina je praćena bolom u trbuhu te dolazi do pojave dijareje i povraćanja. Zatim počinju bolovi u grlu, kašalj i štucanje. Središnji živčani sistem je pod uticajem teških glavobolja, uznemirenosti, konfuzije, umora i depresije, što dovodi do kome. Krvni sistem i koža takođe su ugroženi. Smrt nastupa ne usled krvarenja, kao što se dugo mislilo, već zbog potpune organske disfunkcije preraspodele tečnosti, hipotenzije, plućnog edema i nekroze tkiva. Još uvek nije pronađena nikakva prikladna vakcina ni način lečenja.
Izvor: tportal.hr