Pamćenje funkcioniše dobro zbog toga jer su prethodno suvišne ili manje važne informacije bile izbačene iz sistema. Stoga je za normalno funkcionisanje čoveku nužno i zaboravljati, piše Deutsce Welle.

Koliko god dobro pamćenje bilo pozitivno i impresivno, potreba da se stvari i zaboravljaju od životne je važnosti. Zaboravnost je doduše neugodna i problem s kojim se gotovo svako povremeno suočava. S druge strane, zaboravnost je isto tako jedna vrsta veštine.

Pamćenje funkcioniše dobro zbog toga jer su prethodno suvišne ili manje važne informacije bile izbačene iz sistema, piše časopis Wunderwelt Wissen (Čudesni svet znanja) u svom izdanju za januar. Kad bi nam bilo nemoguće nešto zaboraviti, sačuvana bi sećanja preplavila naš život, učenje bi postalo gotovo nemoguće, a mozak bi bio u ogromnoj meri preopterećen.

Naučnici sve više razotkrivaju hemijske procese u mozgu do kojih dolazi tokom zaboravljanja. Nije malo stručnjaka kojima je cilj istraživanja da otkriju lek koji će omogućiti zaboravljanje. Tržište za to svakako postoji. Sve više ljudi pati od anksioznih poremećaja. Prirodne katastrofe, padovi aviona, ratovi ili teroristički napadi neki su od primera koji potiču anksioznost i nakon kojih broj onih koji pate od posttraumatskih poremećaja doslovno eksplodira.

Do sad su se rešenja u ovakvim slučajevima tražila u dugim razgovorima ili u terapiji tokom koje se pogođeni suočava sa svojim problemom, što nije uvek obavezno uspešno odnosno predugo traje. Stoga se psiholozi nadaju da bi u budućnosti mogli koristiti lekove protiv neželjenih sećanja.

Protivnici ovih ideja imaju isto tako jake argumente. Oni se pribojavaju da će neugodna sećanja upotrebom lekova biti jednostavno potisnuta ali da će i dalje ostati negde zabeležena u našem mozgu te da bi kasnije mogla ponovno buknuti.

 

Izvor: avaz.ba