Naučnici su predstavili još jedan projekat plašta nevidljivosti.

Naučnici Univerziteta Texas, u publikaciji New Journal of Physics, objavili su naučni rad podužeg naziva "Demonstration of an ultralow profile cloak for scattering suppression of a finite-length rod in free space", koji laički rečeno opisuje njihov projekat "plašta nevidljivosti".

Za postizanje nevidljivosti, naučnici su proizveli ultratanki materijal pod nazivom "metascreen", koji se sastoji od bakarne trake debljine od samo 66 nanometara i savitljivog polikarbonatnog filma debljine 100 nanometara. Taj "metaekran" funkcioniše tako da rasipa i poništava dolazeće talase, a naučnici su njim prekrili štap dužine 18 cm, koji je doista postao nevidljiv, ali samo za mikrotalase.

Ovaj "nevidjivi plašt" funkcioniše na talasnim dužinama od 3,7 GHz, no naučnici kažu da se može prilagoditi i vizuelnim frekvencijama.

"U načelu ova tehnika se može proširiti na vidljive frekvencije. No veličina objekta koji bi se na efikasan način učinilo nevidljivim je srazmerna sa talasnom dužinom, pa kada bi se ovaj sistem primenio na optičke frekvencije, mogao bi učiniti nevidljivim samo objekte veličine mikrometra", piše u opisu naučnog rada.

Drugim rečima, ovoj je dokaz da se neki objekt doista možete obući u plašt koji će ga učiniti nevidljivim, no radi se isključivo o jako malim objektima, pa ćemo na skrivanje svemirskog broda ili čitavog grada, morati pričekati neko novo naučno otkriće i u međuvremenu pogledati po neku epizodu Zvezdanih staza.

 

Izvor: vidi.hr